На данашњи дан, 5. јун

05.06.2023. 08:13
0
ИЗВОР: srna.rs

Данас је понедјељак, 5. јун, 156. дан 2023. До краја године има 209 дана.

1723. - Рођен шкотски економиста Адам Смит, најпознатији представник енглеске класичне политичке економије уз Дејвида Рикарда, чија се теорија о подјели рада у економској литератури сматра класичном. Намјеравао је да изгради јединствен систем који би обухватио све људске дјелатности, али је написао само два рада: из етике - "Теорију моралних осјећања" и економско дјело у пет књига "Истраживање о природи и узроцима богатства народа". Наглашавао је да у етици влада алтруизам, а у економији егоизам. Детаљно је приказао историју настанка новца, анализирао вриједност и расподјелу најамнине, профита и ренте, акумулацију капитала и разлику између производног и непроизводног рада. Прихватио је и развио теорију радне вриједности, али је, за разлику од Рикарда, сматрао да вриједност робе одређује количина утрошеног, односно потребног рада само у преткапиталистичкој привреди. Изразити је присталица економског либерализма и противник меркантилизма, чему је посветио једну од пет књига "Богатства народа".

1819. - Рођен енглески астроном и математичар Џон Кауч Адамс, професор Универзитета у Кембриџу, који је 1845. године, на основу неправилности у кретању Урана, први одредио путању и приближан положај до тада непознате планете Нептун. Откриће није благовремено објавио, па је слава за откриће Нептуна 1846. припала француском астроному Ирбену Леверјеу.

1826. - Умро њемачки композитор Карл Марија Фридрих Ернст фон Вебер, творац њемачке романтичне опере. Компоновао је и оркестарска дјела, камерну музику, кантате, хорску музику. Водио је опере у Прагу и Дрездену, а радио је и у Лондону, гдје је умро. Дјела: опере "Чаробни стријелац", "Еуријанте", "Рибецал" /недовршена/, "Силвана", "Абу Хасан", "Оберон", концерти, "Концертни комад за клавир и оркестар", клавирски "Позив на игру", "Концертино за кларинет и оркестар".

1827. - Турске снаге заузеле Акропољ и ушле у Атину.

1837. - Српски кнез Милош Обреновић поставио прве економе, чији је задатак био да савјетују сељаке и настоје да сваки од њих засије одређену количину пшенице, зоби, јечма, кукуруза, кромпира.

1873. - Под притиском Британаца султан Занзибара Саид бин Баргаш затворио занзибарско тржиште робова.

1878. - Рођен мексички револуционар Франсиско Панчо Виља, који је предводио сељачки покрет у Мексичкој револуцији од 1910. до 1917. Убили су га 1923. политички противници у мјесту Идалго дел Парал у мексичкој држави Чивава. Проглашен је 1966. за мексичког националног јунака.

1883. - Рођен енглески економиста Џон Мајнард Кејнз - творац такозване кејнзијанске економије, за кога је везана цјелокупна савремена макроекономија Запада. Професор на Универзитету у Кембриџу постао је 1908, а уредник утицајног економског часописа "Економик џурнал"

1912. Главним дјелом - "Општа теорија запослености, камате и новца" задао је снажан ударац традиционалној микроекономији - која се углавном бавила тржиштем, цијенама и расподјелом - и оријентисао се на истраживање макроекономских величина, посебно нивоа запослености. Показао је да капиталистичка привреда преко тржишног механизма не ствара аутоматски пуну запосленост и да је неопходна интервенција државе ради извлачења из незапослености и криза. Препоручивао је углавном мјере кредитне политике /смањење каматне стопе ради оживљавања приватних инвестиција/, пореске политике /смањење пореза ради повећања укупне ефективне тражње, прерасподјелу националног дохотка у корист радних слојева/ и мјере у сфери директних производних функција државе (јавни радови). Остала дјела: "Економска посљедица мира", "Расправа о новцу", "Ревизија мировног уговора", "Трактат о новчаној реформи", "Средства ка просперитету".

1898. - Рођен шпански писац, музичар и сликар Федерико Гарсија Лорка, један од највећих лиричара 20. вијека, чија је поезија крик против дехуманизације и друштвених неправди. Његове пјесме, натопљене свеобухватним осјећањем смрти и страдања, исказане су дубоко самосвојним језиком, премда по форми блиском надреалистичком моделу. Због тога што је његова поезија - пуна њежности и сукоба јужњачке крви с љубављу и смрћу - црпила снагу с тла Андалузије, назвали су га "андалужански славуј". Вишеструко обдарен, био је омиљен за живота, а послије трагичне смрти - стријељали су га франкисти 1936. у Виснару код Гранаде - постао је најчитанији свјетски пјесник. Дјела: збирке пјесама "Цигански романсеро", "Пјесник у Њујорку", "Књига пјесама", "Пјесме", "Тамаритски диван", поема "Канте Хондо", тужбалица "Плач за Игнасијом Санћесом Мехијасом", драме "Лептирове чаролије", "Маријана Пинеда", "Чудесна обућарка", "Дон Кристобалово мало позориште", "Љубав дон Перлимплина", "Белисе у њиховом врту", "Доња Росита неудата", "Крвава свадба", "Јерма", "Дом Бернарде Албе".

1916. – Британски фелдмаршал ирског поријекла Хорејшо Херберт Кичинер, министар војске Велике Британије у Првом свјетском рату, нестао је у мору кад је брод у којем је био налетио на мину поред Оркнијских острва на сјеверу Шкотске. Као командант британске војске у Египту 1898. је угушио судански устанак. У Бурском рату од 1899. до 1902. као врховни командант британских трупа безобзирно је пустошио заузету територију у Јужној Африци, што је изазвало талас критика у свијету.

1928. - Рођен енглески филмски и позоришни редитељ Тони Ричардсон, који је радикално утицао на измјену редитељског стила у британском позоришту. Као филмски аутор, близак је "слободном филму" почетком шездесетих година 20. вијека, кад се углавном бавио социјалним темама из живота британске радничке класе. Потом је подједнако успјешно за филм адаптирао књижевна дјела. Филмови: "Осврни се у гњеву", "Забављач, "Светилиште", "Укус меда", "Усамљеност тркача на дуге стазе", "Том Џонс" /награда "Оскар"/, "Госпођица", "Морнар из Гибралтара", "Јуриш лаке коњице, "Хамлет", "Нед Кели".

 1941. - У детонацији око 450 вагона муниције и другог експлозива, који су у средњовјековној тврђави у Смедереву лагеровали њемачки нацистички окупатори, у Другом свјеском рату погинуло је око 4.000 људи. Од силине експлозије, која је у 14.20 часова потресла цио град и околину, срушено је 445 и оштећено више од 2.000 кућа. Узрок експлозије је остао непознат.

1945. - Опуномоћеници влада СССР, САД, Велике Британије и Француске у Берлину потписали Декларацију о преузимању врховне команде над пораженом Њемачком у Другом свјетском рату и њеној подјели на четири окупационе зоне. Источну зону је преузела Црвена армија, јужну и средњу област америчка, дио средње области и сјеверне дијелове британска, а француској армији су припали Баденска и Сарска област и мали мостобран на десној обали Рајне према Кобленцу. Берлин је подијељен на четири административна дијела, којима су управљали савезнички генерали.

1947. - Државни секретар САД Џорџ Маршал саопштио план о финансијској помоћи Европи, разореној у Другом свјетском рату. Планом је обухваћено 16 земаља, а укупна сума помоћи од 1948. до 1952. износила је 15 милијарди долара, од чега највише Великој Британији, Њемачкој, Француској, Италији, Аустрији и Турској. План је уз економску имао и политичко-војну улогу - постао је један од битних елемената НАТО пакта, основаног 1949.

 1954. - Умро српски инжењер руског поријекла Владимир Фармаковски, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука, први машински инжењер академик код нас. Објавио је више од 50 научних и стручних радова, углавном из области локомотива. Дјела: "Прилог теорији истицања воде из реакционих турбина", "Промјена стања у цилиндру парне машине за вријеме пуњења цилиндра", "Распоред површине гријања локомотивског котла на пећ и цијеви", "Прстенасти прегријачи паре локомотивских котлова".

1965. - Стејт департмент први пут јавно признао да копнене снаге САД учествују у борбама у Јужном Вијетнаму.

 1967. - Почео шестодневни рат Израела с арапским земљама када су Египат, Сирија и Јордан до ногу потучени. Израел је заузео цио Јерусалим, западну обалу Јордана, стратешки важну Голанску висораван, Појас Газе и цијело Синајско полуострво с обалом Суецког канала и богатим налазиштима нафте.

1968. - Америчког сенатора Роберта Френсиса Кенедија, који је сутрадан подлегао повредама, у Лос Анђелесу смртно ранио револверским хицима Палестинац Сирхан Сирхан. Непуних пет година прије тога, такође у атентату, убијен је његов старији брат, предсједник САД Џон Кенеди. Од 1951. је радио у Криминалистичком одјељењу Министарства правде, а 1954. је постао члан Сталног сенатског истражног поткомитета. Од 1961. до 1964. био је министар правде, послије чега је у држави Њујорк изабран за сенатора.

1972. - У Стокхолму почела прва конференција УН о проблемима заштите и унапређења човјекове околине. На приједлог југословенске делегације 5. јун је проглашен Свјетским даном човјекове околине.

1975. - Суецки канал поново отворен за међународни саобраћај, изузев за Израел, и бродови су прошли кроз њега први пут од израелско-арапског рата 1967. 1980. - Умро италијански политичар Ђорђо Амендола, један од оснивача модерне Италије, члан најужег руководства Комунистичке партије Италије. Осуђен је 1932. на пет година прогонства, које је провео у Тунису уређујући један антифашистички лист. С првацима осталих већих италијанских партија потписао је 1941. у Марсеју антифашистички пакт који је постао основа Комитета за национално ослобођење Италије у којем је био представник комуниста. С Алесандром Пертинијем је у Другом свјетском рату руководио покретом отпора. Један је од идеолога еврокомунизма и поборник "историјског компромиса" комуниста и осталих демократских снага. Дјела: "Демократија у Месођорну", "Радничка класа и демократски програм".

1993. - У Либерији масакрирано скоро 600 избјеглица, за шта су оптужене владине снаге. 1995. - Син њемачког ратног злочинца Адолфа Ајхмана изјавио, прекинувши ћутање породице, да је вјешање његовог оца у Израелу 1962. било оправдано, у свјетлу патњи које је изазвао као неимар нацистичког геноцида у Другом свјетском рату, када је убијено шест милиона Јевреја.

2004. - Албански терористи убили Димитрија Поповића /17/ у Грачаници. УН полиција ухапсила Алберта Краснићија /18/ и Лабинота Гашија /20/ из Приштине под сумњом да су извршили овај злочин.

 2004. - Церемонији поводом 60 година од савезничког искрцавања у Нормандији током Другог свјетског рата у Француској присустововао њемачки канцелар Герхард Шредер, што је први пут да обиљежавању овог датума присуствује њемачки званичник. 2004. - Умро бивши амерички предсједник Роналд Реган /93/. 2008. - БиХ уручена "мапа пута" за либерализацију визног режима за грађане БиХ.

Коментари 0
Повезане вијести
На данашњи дан, 26. септембар На данашњи дан, 26. септембар
На данашњи дан, 25. септембар На данашњи дан, 25. септембар
На данашњи дан, 24. септембар На данашњи дан, 24. септембар
Најчитаније
  • Пријављен мушкарац из Хан Пијеска због клевете на „Фејсбуку“
    12h 4m
    0
  • У саобраћајној незгоди на Равној Романији тешко повријеђен возач
    13h 37m
    0
  • Милош Црњански - најпоетичнији српски писац, аутор "Сеоба"
    14h 44m
    0
  • Реакција ОБО „Илиџански борац“ на објаву Аднана Рондића
    9h 41m
    0
  • Осумњичени да су крали месо са сточног гробља па га продавали
    10h 12m
    0