Данас је субота, 5. март, 64. дан 2022. године. До краја године има 301 дан.
1133. - Рођен енглески краљ Хенри Други Плантагенет, оснивач династије Плантагенета, који је током владавине од 1154. до смрти 1189. ограничио судску власт Цркве и реформом судства знатно ојачао краљевску власт. Прије ступања на енглески пријесто, 1150. године постао је војвода од Нормандије, 1151. гроф од Анжуја, а 1152. војвода од Аквитаније. Започео је освајање Ирске и проширио власт Енглеске на западне дијелове Француске, али је његову владавину карактерисао и низ сукоба који су му пољуљали ауторитет. Наредио је 1170. погубљење кентерберијског надбискупа Томаса Бекета, својевремено блиског пријатеља, због тога што је одбио да положи заклетву на краљева "Кларендонска правила" о односима цркве и државе, противећи се ограничавању црквене власти. Оштро се сукобљавао и са супругом Елинор од Аквитаније коју је 1174. бацио у тамницу, и синовима, будућим краљевима Ричардом Првим "Лавље Срце" и "Џоном Без Земље" , оптужујући их за завјеру против њега.
1534. - Умро италијански сликар Антонио Алегри да Коређо, који је обрађивао религиозне и митолошке теме. Његово сликарство је разњежено, сензуално и декоративно, с осјећањем за односе свијетло-тамно, што је уочљиво у најзначајнијим дјелима: фрескама у цркви Светог Јована у Парми, сликама "Мистично вјенчање Свете Катарине", "Јупитер и Антиопа", "Леда", "Богородица са Светим Ђорђем".
1696. - Рођен италијански сликар Ђовани Батиста Тијеполо, посљедњи велики венецијански мајстор, један од највећих декоративних умјетника 18. вијека. Његови главни радови, фреске великих димензија, рађене су у маниру рококоа, у надбискупској палати у Удинама, у палати Лабија у Венецији, у бискупској резиденцији у Вирцбургу и у краљевској палати у Мадриду.
1770. - Британске трупе у Бостону убиле пет демонстраната и тај догађај, познат као "бостонски масакр", убрзао је амерички рат за независност.
1827. - Умро француски астроном, математичар и физичар Пјер Симон Лаплас, који је доказао непромјенљивост средњих удаљености планета од Сунца, изучавао поријекло великих неједнакости Јупитера и Сатурна, стабилитет Сунчевог система, облик Земље, елиптичност путања планета, плиму и осеку. Такође је доказао да је Сунчев систем настао од ротирајуће усијане гасовите масе, од које су се одвојили дијелови, формирајући планете. Значајни су и радови у математичкој теорији диференцијалних једначина и теорији грешака, аглебри, анализи. Развио је теорију вјероватноће. Бавио се и политиком и кратко је био министар унутрашњих послова, затим сенатор. Дјела: "Небеска механика", "Приказ система свијета", "Аналитичка теорија вјероватноће", "Преглед историје астрономије".
1827. - Умро италијански физичар Алесандро Волта, који је, изучавајући електрицитет, пронашао електрофор, галвански елемент, батерију галванских елемената. По њему су многи појмови у физици добили име - волт, волтампер, Волтин лук.
1832. - Објављена прва књига у првој штампарији обновљене Србије - "Сабор истине и науке" Јована Стејића. Штампарија је купљена у Русији и допремљена у Београд у мају 1831.
1856. - Лондонско позориште "Ковент гарден" уништено у пожару.
1916. - Погинуло је 455 путника и чланова посаде од 588, колико их је било у шпанском путничком броду "Принц од Астурије" у тренутку кад је ударио у стијену у близини бразилске обале и потонуо послије само неколико минута.
1933. - Националсоцијалистичка радничка партија Њемачке Адолфа Хитлера освојила већину у Рајхстагу.
1945. - Америчке трупе у Другом свјетском рату ушле у Келн.
1946. - У говору у Фултону у америчкој држави Мисури британски премијер Винстон Черчил рекао: "Од Шћећина на Балтику до Трста на Јадрану гвоздена завјеса је спуштена преко континента", лансиравши најпознатији израз у епохи хладног рата, започетој по окончању Другог свјетског рата.
1953. - Умро је совјетски диктатор грузијског поријекла Јосиф Висарионович Џугашвили /Стаљин/, који је методама политичке страховладе и неограниченом личном влашћу управљао СССР-ом 29 година. Као ученик богословије приступио је социјалдемократским кружоцима, потом бољшевицима. Прије Октобарске револуције 1917. организовао је акције терориста који су, према налогу вође бољшевика Владимира Лењина, изводили разбојничке нападе на банке и конвоје ради пљачке новца. У партијски Политбиро и Војно-револуционарни комитет је ушао у октобру 1917, а од априла 1922. до смрти у марту 1953. био је генерални секретар партије. Послије смрти Лењина у јануару 1924. вјешто је користио борбе у партијском врху и једног по једног физички је - углавном послије монтираних политичких процеса - елиминисао, све који би могли да му угрозе власт. Временом је то постао разрађен систем терора с огромном мрежом затвора и концентрационих логора у које су слати милиони људи. Изградио је култ своје личности у СССР-у, што је постепено захватило готово све комунистичке партије у свијету. Чистке је започео 1934. и ликвидао је практично све старе бољшевике, партијске, државне и армијске руководиоце, многе руководиоце Коминтерне и читава руководства страних комунистичких партија, укључујући југословенско. У отаџбинском рату против нацистичке Њемачке и њених савезника од 1941. до 1945. био је врховни командант оружаних снага, учествовао је на међународним конференцијама у Техерану, на Јалти и у Потсдаму, прихватио је подјелу интересних сфера послије Другог свјетског рата у Европи и Азији. Створио је 1947. Информациони биро комунистичких партија, помоћу којег је настојао да обезбиједи утицај у комунистичком свијету послије распуштања Коминтерне и 1948. је покушао да се обрачуна с југословенским руководством. Допринио је заоштравању међународних односа у вријеме хладног рата и окрњио је огроман углед СССР стечен одлучујућом улогом у сламању фашизма у Другом свјетском рату.
1953. - Умро руски композитор и пијаниста Сергеј Сергејевич Прокофјев, један од најоригиналнијих музичких стваралаца 20. вијека. Од 1918. живио је у западној Европи и САД, а 1932. се вратио у отаџбину. У његовој оригиналној музици мајсторске композиционе технике, прожетој руском националном музиком, осјећа се снажан темперамент, хумор и гротеска, а у стваралачком опредјељењу класична, новоромантичарска, моторична, лирска и гротескна компонента. Створио је ремек-дјела која су синтеза дубоких доживљаја и најузвишеније љепоте. Дјела: опере "Заљубљен у три наранџе", "Рат и мир", "Пламени анђео", симфонијска бајка "Пећа и вук", балети "Ромео и Јулија", "Пепељуга", "Прича о каменом цвијету", кантата "Александар Невски", симфоније "Класична симфонија", "Пета симфонија", музика за филмове "Александар Невски", "Иван Грозни".
1960. - Предсједник Ахмед Сукарно распустио парламент Индонезије.
1964. - Умро први филмски сниматељ на Балкану Милтон Манаки, који је 1905. почео филмском камером да бељежи догађаје. Посебан документарни значај има репортажа о боравку посљедњег турског султана Абдула Хамида Другог 1911. у Битољу, снимци румунског и грчког краља, бугарског цара, догађаји из времена младотурске револуције, балканских ратова, Првог и Другог свјетског рата.
1966. - Британски путнички авион ударио у јапанску планину Фуђи и погинуло свих 124 путника и чланова посаде.
1970. - Ступио на снагу уговор о неширењу нуклеарног оружја који је потписало 45 земаља.
1984. - Умро италијански пјевач Тито Гоби, оперски баритон свјетског угледа. У операма је студиозно и префињено креирао водеће роле баритонског фаха, укључујући чувену улогу у "Тоски" Ђакома Пучинија, у којој му је партнер била Марија Калас.
1984. - Умро амерички филмски глумац Вилијам Пауел, који је упечатљивом елеганцијом и карактеристичним подсмјешљивим изразом чуђења за глупости овог свијета успјешно играо у комедијама, трилерима и мелодрамама. Филмови: "Ометање", "Канарски случај", "Улица шансе", "Човек свијета", "Једини излаз", "Мршавко", "Велики Зигфилд", "Мој човјек Годфри", "Живот са оцем".
1993. - Минут послије полијетања са скопског аеродрома срушио се македонски путнички авион "Фокер 100" - погинуло је 77 од 97 путника и чланова посаде.
1996. - Предсједник САД Бил Клинтон послао у Израел врхунску опрему за откривање подметнутих бомби и групу техничких експерата као помоћ у борби против арапских исламских терориста.
1998. - У терористичком нападу тамилских побуњеника, који су у главном граду Шри Ланке Коломбу активирали минибус пун експлозива, погинуло 37 и рањено око 250 људи.
1999. - Високи представник међународне заједнице у БиХ Карлос Вестендорп смијенио предсједника Републике Српске Николу Поплашена с образложењем да угрожава крхки мировни процес.
1999. - Арбитража успостављена Дејтонским мировним споразумом одлучила да град Брчко, дотад у саставу Републике Српске, добије статус дистрикта под међународним надзором.
2000. - Прва 82 припадника Еврокорпуса отпутовала у Скопље, у склопу припрема за преузимање команде над мировним снагама на Космету.
2000. - Снаге СФОР-а ухапсиле су у Приједору Драгољуба Прцића /63/, бившег замјеника командата логора Омарска. Са Прцићем је грешком ухапшен и Раде Микановић, кога су припадници СФОР-а касније пустили.
2006. - Хашки осуђеник Милан Бабић, бивши премијер САО Крајине, објесио се у притворској јединици Хашког трибунала у Шевенингену.
2013. - Умро предсједник Венецуеле Уго Чавез /Уго Рафаел Чавез Фријас/. Као вођа боливијске револуције, Чавез је промовисао своје виђење демократског социјализма, латиноамеричких интеграција, и антиимперијализма. Био је и ватрени критичар неолибералне глобализације и спољашње политике САД.
2017. - Сјеверни дио Сирије, опустошен након офанзиве на положаје екстремистичке организације "Исламска држава", напустило је 65.000 људи.
