Данас је четвртак, 8. септембар, 251. дан 2022. године. До краја године има 114 дана.
1157. - Рођен енглески краљ Ричард Први Плантагенет - Лавље срце, херој средњовјековних легенди, један од вођа у Трећем крсташком рату. Владао од 1189. до смрти 1199.
1331. - Српског велможу Душана Стефана Немањића, сина краља Стефана Дечанског, архиепископ Данило Други крунисао на државном сабору у граду Сврчин /у јужном дијелу Косова/ у 23. години живота за краља Србије. Ниједан српски краљ прије њега није тако млад дошао на пријесто. За првог српског цара крунисан је 1346. у српској пријестоници Скопљу.
1380. - Велики московски кнез Димитрије Иванович Донски у бици код Куликова потукао татарску војску, што је била прва побједа Руса над Татарима који су у 13. вијеку загосподарили Русијом.
1474. - Рођен италијански писац Лодовико Ариосто, чији је витешки еп "Бијесни Орландо", с мотивом љубавног лудила јунака Орланда из доба Карла Великог, најблиставији поетски израз духа, моралних и умјетничких тенденција италијанске ренесансе. Остала дјела: комедије "Негромант", "Касарија", лирске пјесме, сатире.
1645. - Умро шпански писац Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, сатиричар који је због заједљивог језика и отровног пера час био повлашћен на двору, час прогањан и затваран. Дјела: "Живот лупежа", "Сан лобања", "Плутонов свињац", "Дом полудјелих од љубави", "Књига о свим стварима и још о многим другим", збирке поезије "Шпански Парнас", "Три посљедње кастиљанске музе".
1664. - Енглези су, предвођени пуковником Ричардом Николсом, без испаљеног метка заузели холандско насеље Нови Амстердам, названо потом Њујорк у част Џејмса, војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса Другог.
1731. - Бачки епископ Висарион Павловић у Новом Саду отворио латинско-словенску школу, која је имала одлике ниже реалне гимназије. Школа је формирала прве нараштаје српске грађанске интелигенције у Војводини.
1760. - Британске трупе под командом Џефрија Амхерста поразиле Французе код Монтреала, у кључној бици седмогодишњег рата за Канаду, послије које је та сјеверноамеричка земља постала британски доминион.
1799. - Рођен српски писац, преводилац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, аутор "Грађанског законика кнежевине Србије", први предсједник Матице српске. Био је противник Вука Стефановића Караџића и, за разлику од њега, бранио је етимолошки правописни принцип и негирао фонетски. Сматрао је да књижевни језик ваља обогатити славјаносербским ријечима. Уређивао је "Сербски летопис" и "Голубицу", покренуо часопис "Огледало сербско" и писао поезију у стилу псеудокласицизма. Преводио је Хомера, Квинта Хорација Флака, Публија Вергилија Марона, Марка Валерија Мартијала, Јохана Волфганга Гетеа, Готхолда Ефраима Лесинга, Фридриха Шилера, Јохана Готфрида Хердера.
1830. - Рођен француски писац и филолог Фредерик Мистрал, добитник Нобелове награде за књижевност 1904. године. Највише је писао лирске пјесме, епове и драме. Посебно је заслужан што је очуван од заборава провансалски језик и обновљено пјесништво на провансалском, а послије двије деценије рада саставио је француско-провансалски рјечник. Дјела: епопеје "Мирејо", "Календо".
1831. - Руске трупе под командом генерала Ивана Фјодоровича Паскевича Ериванског заузеле Варшаву послије битке у којој су потукле пољске устанике којима је командовао генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици је погинуло више од 9.000 Пољака.
1841. - Рођен чешки композитор Антоњин Дворжак, један од твораца чешке националне школе. Користио се и фолклором других словенских и сјеверноамеричких народа. Његова дјела пуна су мелодике и оркестарских боја и прожета су словенском осјећајношћу. Био је сљедбеник романтичарског новокласицизма Јоханеса Брамса. Дјела: опере "Русалка", "Јакобин", "Ђаво и Каћа", девет симфонија, укључујући чувену "Симфонију из Новог свијета", оркестарска композиција "Словенске игре", "Концерт за виолончело и оркестар бр. 2 у х-молу", "Концерт за виолину и оркестар у а-молу", концерти за клавир и оркестар, камерна музика.
1856. - У Паризу уговором о миру завршен Кримски рат, у којем је против Русије од 1853. ратовало Отоманско царство, а од 1854. и Велика Британија, Француска и Сардинска краљевина /Пијемонт/. Русија је изгубила дио Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања флоте у Црном мору.
1900. - Ураган у тексашком граду Галвестон усмртио најмање 8.000 људи.
1925. - Рођен енглески филмски глумац Питер Селерс, комичар познат по мајсторском прерушавања у различите ликове. Филмови: "Лолита", "Др Стренџлав", "Пуцањ у тами", "Шта је ново, мачкице", "Затвореник Зенде", "Добро дошли, господине Ченс", серија филмова о Пинку Пантеру.
1926. - Друштво народа једногласно примило Њемачку у чланство.
1941. - Трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату потпуно окружиле Лењинград, одсјекавши га од остатка СССР, чиме је отпочела опсада која је окончана тек у јануару 1944. побједом Црвене армије. Током опсаде умрло је, махом од глади, око 620.000 становника града.
1943. - Објављена безусловна капитулација фашистичке Италије у Другом свјетском рату, чиме су савезници добили одскочну даску за операције у средњој Европи.
1944. - Прва њемачка ракета "Фау 2", испаљена из Хага, у Другом свјетском рату пала је на Лондон.
1944. - Совјетске трупе у Другом свјетском рату прешле границу фашистичке Бугарске.
1949. - Умро њемачки композитор и диригент Рихард Штраус, директор Бечке опере. Почео је да ствара у маниру касног романтизма и доспио до експресионизма, али је увијек испољавао високо мајсторство оркестрације. Симфонијску поему испунио је новим садржајем и један је од најбољих оперских композитора 20. вијека који су стварали на трагу музичке драме Рихарда Вагнера. Компоновао је и оперете, балете, соло пјесме, камерну музику. Дјела: симфонијске поеме "Дон Жуан", "Тил Ојленшпигел", "Симфонија Алпа", "Синфонија доместика", "Живот јунака", опере "Салома", "Електра", "Кавалир с ружом", "Египатска Хелена", "Арабела", "Данајина љубав".
1951. - Јапан у Сан Франциску потписао мировни уговор са 49 земаља.
1954. - У Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, на иницијативу Вашингтона, основали СЕАТО пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР. Његово стварање је објашњено као "заштита Азије од комунистичке опасности".
1967. - Ступањем на снагу новог устава афричка држава Уганда постала република.
1981. - Приказана прва епизода британске серије "Мућке", редитеља Џона Саливена, коју је Би-Би-Си прогласио најбољом серијом свих времена.
1991. - Лењинграду враћено првобитно име Санкт Петербург.
1991. - Југословенска република Македонија одлучила да се отцијепи од СФР Југославије.
1992. - Регуларне јединице хрватске војске спалиле на подручју требињске општине 600 кућа и 26 српских села, порушиле православне цркве и оскрнавиле многа гробља.
1994. - Свих 132 путника и члана посаде америчког авиона "боинг 737", који је летио из Чикага, погинуло је приликом пада летјелице близу аеродрома у Питсбургу.
1995. - Министри иностраних послова Југославије, Хрватске и муслиманске владе у Сарајеву постигли у Женеви усмени договор о подјели бивше Босне и Херцеговине на два ентитета - Републику Српску и Муслиманско-Хрватску Федерацију и о основним уставним принципима.
1995. - У ваздушним нападима на српско село Зимља код Мостара, у којима је учествовало 20 авиона НАТО-савеза, погинуло 11, а рањено 17 цивила.
1997. - Најмање 150 људи погинуло у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот "Ла Фиерте Гонавиенне" /Понос Гонаве/ који је пловио ка острву Гонава.
1998. - У атару дечанског села Глођани припадници МУП-а Србије открили 12 лешева у каналу и око канала за наводњавање, који повезују Бистрицу и Радоњићко језеро.
1999. - Кабинет израелског премијера Ехуда Барака одобрио је прву предају дијела Западне обале палестинској самоуправи, према споразуму који је Барак потписао са палестинским лидером Јасером Арафатом.
1999. - У Атини у земљотресу погинуло више од 40 људи.
2000. - Најмање 60 људи погинуло, а око 390 повријеђено у великој експлозији у предграђу Урумчија, главног града западне кинеске провинције Синђианг, када је на главном путу изненадно експлодирало возило у којем је био експлозив.
2001. - Делегати свјетске конференције против расизма у завршном извјештају признали право Палестинаца на независну државу, а ропство описали као злочин против човјечности.
2002. - На свјетском првенству у кошарци у Индијанополису /САД/ Југославија други пут постала првак свијета.
2003. - Умрла немачка редитељка и фотограг Лени Рифенштал /101/ чија је каријера достигла врхунац у вријеме нацистичке владавине, захваљујући пропагандним нацистичким филмовима које је режирала. Најпознатије њено остварење је "Tријумф воље" са познатим сценама хиљада нациста који славе Хитлера.
2008. - У клизишту, које је након јаке кише изазвало пад резервоара са отпадом и затрпало куће на сјеверу Кине, погинула су 254 лица.
2012. - Умро Вилијам Бил Могриџ, британски дизајнер, изумитељ лаптопа, директор Националног музеја дизајна у Њујорку.
2017. - Умро Пјер Берже, француски модни дизајнер, оснивач компаније "Ив Сен Лоран", филантроп, предсједник Француског удружења дизајнера и оснивач Француског модног института, официр Легије части.
