Данас је уторак, 9. април, 100. дан 2024. До краја године има 267 дана.
1241. - Монголски коњаници под командом Бату Кана - унука Џингис Кана потукли њемачке тевтонске витезове у бици код Легнице у Шлезији.
1483. - Умро енглески краљ Едвард Четврти, вођа династије Јорк у грађанском "рату двију ружа" против присталица династије Ланкастер. Пријесто је осигурао побједама својих снага 1461. у кључним биткама код Мортимер Кроса и Тоутона. Круну му је 1470. преотео претходник на пријестолу Хенри Шести, али је побједом над војском Ланкастера у бици код Туксберија 1471. поново постао краљ.
1553. - Умро француски писац Франсоа Рабле, најзначајнија личност француске ренесансе, хуманиста чији је основни став пантагруелизам - љубав према пуном животу, духовном и тјелесном. Писао је виртуозно, с огромним језичким богатством. Рано је ступио у калуђерски ред да би могао мирно да студира, али се сукобио са старјешинама због учења грчког језика, што је тада спречавала Сорбона. Напустио је манастир, завршио медицину у Монпељеу и постао љекар у Лиону. Књиге су му забрањиване, па је често мијењао мјесто боравка. Главна дјела: сатирично-буфонски романи "Гаргантуа" (једна књига) и "Пантагруел" (четири књиге) - објављивана су у великим размацима. У причи о необичној историји краљевске породице дивова, зачињену шаљивим и слободним причама, "масним" досјеткама и каламбурима, изразио је идеје правде, доброте, човјечности, културе, толеранције.
1588. - Умро италијански сликар Паоло Веронезе, један од најзначајнијих представника венецијанског сликарства. Био је мајстор колорита, динамичних композиција, свјетла, геста, простора, сликар гозби, скупоцјених тканина, величанствених ентеријера и екстеријера, ренесансног амбијента у који је преносио библијске и митолошке теме. Обрађивао је теме из хришћанства и античке митологије, славио богатство и моћ Венецијанске републике.
1626. - Умро енглески филозоф и државник Френсис Бекон, један од оснивача модерног материјализма у филозофији. Супротстављајући се неплодности сколастичког мишљења, изградио је општи план за обнову науке. Утицао је на француске енциклопедисте 18. вијека и њему је посвећена велика "Француска енциклопедија". Његова класификација и критика идола /заблуда/ сматра се првом критиком идеологије. Формулисао је два принципа значајна за схватање сврхе и задатка модерних наука: право знање је знање узрока и унапређивање знања је јачање човјекове моћи над природом. Означио је експеримент као највиши принцип научног мишљења и разрадио индуктивну методу откривања истине. Према његовим начелима, у Енглеској је 1662. основано "Учено друштво", чиме је промовисана Беконова замисао да се људски напредак и благостање могу остварити, не само реформом друштва, већ и напретком науке. У вријеме владавине краља Џејмса Првог Стјуарта био је лорд канцелар од 1618. до 1621. Дјела: "Унапређење науке", "Нови органон", "Нова Атлантида", "Есеји или савети етички и политички".
1683. - Француски истраживач Робер Кавелије Сјер де Ла Сал пространу територију у Америци прогласио посједом Француске, назвавши је Луизијана у част краља Луја Четрнаестог.
1821. - Рођен француски писац Шарл Пјер Бодлер, један од највећих лирских пјесника 19. вијека. Превазишао је естетичке форме свог времена, унио у поезију оријенталне боје и егзотику, задржао елементе романтизма, класичног паганизма и наговијестио симболизам. Његова поезија је израз биједе, очајања и корупције цивилизације, говори о човјеку непрекидно распињаном између добра и зла. Уз капиталну збирку пјесама "Цвијеће зла", коју многи критичари сматрају највећим лирским догађајем 19. вијека, објавио је прозно дјело "Вјештачки рај".
1865. - Јужњачки генерал Роберт Ли предао команданту сјеверњачких снага генералу Јулисизу Гранту и потписао капитулацију отцијепљених држава Конфедерације, чиме је завршен четворогодишњи амерички грађански рат. У рату индустријског сјевера и аграрног и робовласничког југа погинуло је више од 600.000 војника. Ратом је ријешено аграрно питање расподјелом земље у западном САД, а црнци су ослобођени ропства.
1872. - Рођен француски државник Леон Блум, вођа Социјалистичке странке од оснивања 1920, предсједник владе Народног фронта 1936. и 1937. и у марту и априлу 1938, први социјалистички премијер Француске од 1870. Један је од твораца "политике немијешања" у грађански рат у Шпанији. У Другом свјетском рату њемачки нацисти су га интернирали у концентрациони логор Дахау. Трећи пут је предводио француску владу 1946. и 1947.
1928. - У Турској током реформи Мустафе Кемала Ататурка ислам престао да буде државна религија.
1933. - Рођен француски филмски глумац Жан Пол Белмондо, носилац главних улога у готово свим важнијим филмовима француског "новог таласа" шездесетих година 20. вијека. Касније је наступао у великом броју авантуристичких филмова, поставши љубимац најшире публике. Филмови: "Буди лијепа и ћути", "До посљедњег даха", "Љубав", "Жена је жена", "Леон Морен, свештеник", "Модерато кантабиле", "Паре на сунце", "Човјек из Рија", "Луди Пјеро", "Гори ли Париз?", "Лопов", "Сирена са Мисисипија", "Борсалино", "Стависки", "Страх над градом", "Животиња", "Срећан Ускрс".
1940. - У Београду одржан Први конгрес студената Југославије, на којем је 127 делегата Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета декларацијом одлучно осудило империјалистички рат и изразило спремност студената и омладине да, заједно с народом, настави борбу против увлачења земље у рат.
1940. - Њемачка у Другом свјетском рату без објаве непријатељстава напала Норвешку и Данску. Рано ујутро њемачки амбасадори су предали ултиматум владама у Ослу и Копенхагену да се, тренутно и без отпора, ставе "под заштиту Рајха". Данска је пристала, а Норвешка одлучно одбила предају. Упркос британској и француској помоћи, њемачке трупе су скршиле отпор, захваљујући и издаји норвешког нацисте мајора Видкуна Квислинга.
1959. - Умро амерички архитекта Френк Лојд Рајт, један од твораца модерне функционалне архитектуре. Први у САД употријебио армирани бетон и индустријски грађевински материјал и снажно је утицао на савремену архитектуру. Конструисао је низ грађевина, укључујући Гугенхајмов музеј у Њујорку и хотел "Империјал" у Токију.
1977. - Послије 38-годишње забране под диктатуром Франсиска Франка легализована Комунистичка партија Шпаније.
1988. - Ли Пенг именован за премијера Кине.
1991. - Парламент Грузије једногласно усвојио Декларацију о независности од СССР, послије референдума на којем се 97 одсто грађана изјаснило за независну Грузију.
1993. - Генерална скупштина УН у чланство свјетске организације примила Бившу Југословенску Републику Македонију.
1995. - Предсједник Алберто Фуџимори добио други петогодишњи мандат, на првим мирним предсједничким изборима у Перуу од 1980.
1998. - У паничном стампеду исламских ходочасника у Саудијској Арабији погинуло 119 исламских вјерника из више земаља.
1999. - Почела једна од најтежих битака за одбрану Србије у новијој историји - битка на Кошарама у којој је 108 војника погинуло бранећи државну границу од албанских снага током НАТО агресије 1999. године.
1999. - Авиони НАТО пакта приликом напада са шест ракета на Фабрику аутомобила "Застава" у Крагујевцу ранили најмање 126 радника.
1999. - Побуњени војници на аеродрому у Нијамеју убили предсједника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.
2000. - Предсједник Асоцијације независних елекртонских медија /АНЕМ/ Веран Матић изабран за "једног од 50 хероја свјетске борбе за слободу штампе" - саопштио Међународни институт за штампу који додјељује ово признање.
2004. - Словенија и Хрватска сагласиле се да затраже међународну арбитражу због несугласица о граници.
2020. - У Републику Српску допремљен први контингент медицинске опреме и помоћи Русије за борбу против епидемије изазване вирусом корона.
