Данас је сриједа, 9. јун, 160. дан 2021. До краја године има 205 дана.
68. - Римски цар Клаудије Кајсар Август Германик Нерон, један од најизопаченијих владара у историји Римског царства, убио се престрављен побуном преторијанске гарде и ерупцијом народног незадовољства. На пријесто га је 54. довела мајка Јулија Агрипина - Млађа, која је претходно отровала цара Клаудија Првог Тиберија, чија је била четврта жена. Сужавао је овлашћења Сената и владао деспотски, убио је многе угледне Римљане и конфисковао им имовину. Погубио је чак и мајку и васпитача - филозофа Лукија Сенеку. Болесно амбициозан, подражавајући грчког владара Александра Великог, водио је скупе ратове и узалуд покушавао да освоји Јерменију, сјеверну обалу Црног мора и Етиопију. Трошио је много на позориште, циркуске игре и раскошан живот, приређујући често оргије. Уображавајући да је велики умјетник, појављивао се у позоришту и циркуској арени као глумац, пјевач, свирач и учесник у трци двоколица. Исцрпивши државну благајну, оптеретио је поданике новим порезима, нарочито у провинцијама, чиме је изазвао низ устанака у Британији, Шпанији, Галији и Јудеји. Незадовољство појачано послије пожара који је 64. уништио велики дио Рима, гласине да је запалио пријестоницу и учестале побуне у војсци, на крају су га коштале и власти и главе.
1462. - Посљедњи српски краљ Босне Стјепан Томашевић - уздајући се у помоћ хришћанске коалиције, коју је организовао папа Пије Други - отказао данак турском султану Мехмеду Другом и признао врховну власт угарског краља Матије Првог Корвина. Пошто је изостала помоћ западних хришћанских земаља, Босна је била неприпремљена за одбрану кад су је 1463. напали Турци, који су заробили и погубили краља Стјепана и многе феудалце и покорили ту српску средњовјековну државу.
1661. - Рођен руски цар Фјодор Трећи Алексејевич Романов, кога је послије смрти 1682. на пријестолу наслиједио полубрат Петар Велики. Цар је постао 1676, али - малољетан и болешљив - није био у стању да самостално влада, па су земљом практично управљали његови ујаци, бојари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини и омогућен је развој заната, рударства и трговине.
1672. - Рођен руски цар Петар Први Алексејевич Романов, назван Петар Велики, који је током владавине од 1682. до смрти 1725. руску државу учинио свјетском силом првог реда. Проглашен је царем као дијете, а власт је преузео 1689, уклонивши регента, полусестру Софију. Западну Европу је пропутовао 1697. и 1698. Спровео је далекосежне реформе, изводећи Русију из средњовјековне заосталости. Умјесто старе војске "стријелаца", чију је побуну угушио, увео је модерну стајаћу војску и саградио снажну флоту, основао је Академију наука, покренуо прве новине /"Ведомости"/, реформисао календар, сузбијао штетне обичаје наслијеђене из средњег вијека и од Монгола, помагао развој привреде отварајући руднике и мануфактуре, организовао државну управу и Русију подијелио на губерније. На ушћу Неве 1703. је подигао нову пријестоницу - Санкт Петербург. Био је сјајан војсковођа и двапут је ратовао против Отоманског царства, потукао је Шведску и миром у Ништаду 1721. осигурао излаз Русије на Балтичко море, а побједом над Персијом обезбиједио је излаз на западне и јужне обале Каспијског мора.
1781. - Рођен енглески инжењер и проналазач Џорџ Стивенсон, "отац жељезнице", који је 1814. конструисао прву употребљиву парну локомотиву. Пројектовао је 1825. прву јавну жељезничку пругу Стоктон - Дарлингтон и увео челичне шине умјесто дрвених, а 1829. изградио и пругу Ливерпул - Манчестер, на којој је његова локомотива "Рокит" постигла тада рекордну брзину од 56 километара на час. У Њукастлу је 1823. основао прву фабрику локомотива.
1815. - Завршен Бечки конгрес, који је засједао од септембра 1814, кад су га сазвале велике силе послије првог пада француског цара Наполеона Првог. Представници малих земаља позвани су само да потпишу "Завршни акт", диктат "Комисије четворице" - Русије, Енглеске, Аустрије и Пруске. Енглеској су припали прекоморски посједи, освојени у рату с Наполеоном - Малта и Јонска острва у Европи, Цејлон у Азији, Гијана у Јужној Америци и Кап у Африци. Русији је признато освајање Финске и Бесарабије, а добила је и највећи дио Великог Варшавског Војводства. Аустрија се одрекла Белгије, али је добила Тирол и бивше посједе Млетачке и Дубровачке републике, послије чега је Далмацију, Дубровник и Млетачку Албанију повезала административно у једну покрајину, Краљевину Далмацију. Пруска је добила дијелове Саксоније, Предњу Померанију, Познањ, Данциг и посједе на Рајни. Француска је сведена на границе прије револуције, а 360 суверених територија у Њемачкој је прекројено у 35 монархија и четири слободна града, чиме је основан Њемачки Савез. Шведска и Норвешка су спојене у једну државу, Белгија, Холандија и Луксембург у Краљевину Низоземску, а Швајцарској је дат неутрални статус. Српски изасланик прота Матеја Ненадовић је покушао да заинтересује Бечки конгрес за српско питање послије слома Првог српског устанка, али није успио, јер су велике силе сматрале Отоманско царство легитимним господаром Балкана, а Србе бунтовницима.
1870. - Умро енглески писац Чарлс Џон Хафем Дикенс, оснивач социјалног романа, типичан представник реализма. Сликар средњег и нижег грађанског сталежа, изнио је на видјело страховиту неправедност у викторијанском енглеском друштву, чиме је узбуркао јавно мњење, а парламент нагнао да спроведе извјесне социјалне реформе. Написао је двадесетак дјела, углавном романа. Дјела: романи "Дејвид Коперфилд", "Оливер Твист", "Пиквиков клуб", "Мала Дорит", "Николас Никлби", "Велика очекивања", "Стара продавница ријеткости", "Суморна кућа", "Мартин Чазлвит", приповијетке "Три духа", "Цврчак на огњишту", "Битка живота".
1892. - Рођен амерички композитор Кол Портер, аутор популарних шлагера, музичких комедија и бродвејских мјузикла који су пренесени и на филм. Писао је и филмску музику, а једно од његових најбољих дјела "Киш Ме Кате" је музичка верзија "Укроћене горопаднице" Виљема Шекспира.
1898. - Споразумом Лондона и Пекинга Кина је Великој Британији уступила Хонг Конг на период од 99 година.
1914. - У Београду свечано откривен споменик српском просвјетитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Прилоге за споменик је прикупљала Српска књижевна задруга, а знатно су помогли и влада Србије и Београдска општина. Споменик је постављен на улазу на Калемегдан, а послије Првог свјетског рата је пренесен у парк на Студентском тргу, гдје је и сада.
1923. - У профашистичком преврату оборена влада вође Земљорадничког народног савеза Бугарске Александра Стамболиског. Он је због аграрне и пореске реформе, национализације неких банака и настојања да мијења унутрашњу и спољну политику династије Кобург, залажући се за пријатељство с Југославијом, током трогодишње владавине стекао огромну популарност у народу. Неколико дана послије преврата Стамболиски и његови сарадници су убијени.
1928. - Медицински гласник Британске краљевске академије објавио да је микробиолог Александар Флеминг пронашао први антибиотик пеницилин, изолован из гљиве Пеницилиум нотатум, који може успјешно да уништава бактерије. До Другог свјетског рата откриће је било неискоришћено, кад су се за њега заинтересовали аустралијски љекар Хауард Флори и британски физиолог и биохемичар Ернст Чејн и убрзо је почела масовна употреба пеницилина у сузбијању инфекција. Флеминг, Флори и Чејн су 1954. подијелили Нобелову награду за медицину.
1945. - Предсједништво АВНОЈ-а донијело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела сву имовину Трећег рајха, имовину Нијемаца на тлу Југославије који су у Другом свјетском рату сарађивали с непријатељем и имовину ратних злочинаца.
1945. - Југославија са Великом Британијом и САД постигла споразум којим је Јулијска крајина подијељена на двије окупационе зоне - "А" и "Б". Прва је потпала под савезничку, друга под југословенску војну управу.
1967. - Египатски предсједник Гамал Абдел Насер, дан прије окончања шестодневног израелско-арапског рата, поднио оставку због понижавајућег ратног пораза Египта, али су касније на референдуму Египћани гласали да он остане шеф државе.
1972. - Амерички бомбардери напали Ханој и Хајфонг, што је било најтеже бомбардовање Сјеверног Вијетнама од почетка Вијетнамског рата.
1991. - Американци почели евакуацију ваздухопловне базе Кларк на Филипинима, угрожену силовитом ерупцијом вулкана на оближњој планини Пинатубо, који је мировао 600 година. Само захваљујући благовременом упозорењу, број погинулих Филипинаца није био већи од стотинак, али је најмање четврт милиона људи остало без крова над главом.
1993. - Бјежећи пред великом муслиманском офанзивом на подручју Травника, око 8.000 Хрвата нашло уточиште код Срба на планини Влашић.
1995. - Колумбијска полиција ухапсила вођу картела Кали Хилберта Родригеса Орехуелу, шефа највећег свјетског синдиката дроге.
1998. - Посљедњи амерички астронаут напустио "Мир", чиме је окончана руско-америчка сарадња на тој руској космичкој станици.
1999. - НАТО и СРЈ потписали у Куманову Војно-технички споразум којим је одређен рок од 11 дана за повлачење југословенских снага са Косова и Метохије, послије чега у покрајину долазе јединце КФОР-а.
1999. - Штаб цивилне заштите територијалне управе Ниш саопштио да је током НАТО бомбардовања Ниша у граду и околини убијено 35 и рањено више од 500 цивила, а да је цивилним објектима, укључујући породичне куће, фабрике, саобраћајнице, школске и здравствене установе, нанесена материјална штета од 1,5 милијарди долара.
2008. - Египатски археолози пронашли пирамиду стару 4.000 година.
2010. - Умрла руска балерина Марина Семенова, легендарна класична плесачица из совјетског доба.
