На данашњи дан, 27. септембра 1943. године, код села Јабука између Пљеваља и Пријепоља, у четничкој засједи, погинуо је народни херој Бошко Буха, најчувенији партизански бомбаш и борац херојске Друге пролетерске бригаде.

Рођен је 1926. године у славонском селу Градина крај Вировитице. Године 1941, након окупације Југославије и успостављања Независне Државе Хрватске, његова је породица била на мети усташа и спас је нашла у западној Србији.

Стигавши до територија под контролом партизана, петнаестогодишњи Бошко се покушао придружити партизанима, али је због година одбијен. Није одустајао и након упорних покушаја 1942. године се прикључио Другој пролетерској бригади НОВЈ.

Иако је био млад, исказивао је изузетну храброст. Посебно се истакао као вјешт бомбаш, па је био и вођа једног бомбашког одјељења. Као један од омиљених бораца Четвртог ужичког батаљона Друге пролетерске бригаде био је изабран за члана делегације ове бригаде на Првом конгресу антифашистичке омладине Југославије. На овом конгресу, одржаном децембра 1942. године у Бихаћу, говорио је о својим и подвизима својих ратних другова.

Годину дана касније, 27. септембра 1943. године, Бошко Буха је погинуо, када је камион у коме се налазио упао у засједу четника у близини села Јабука крај Пријепоља.

Сахрањен је у Пљевљима. За народног хероја проглашен је 20. децембра 1951. године. Као један од најмлађих бораца постао је симбол борбе и страдања омладине у Народноослободилачкој борби.

Име Бошка Бухе носе четири основне школе - двије у Србији и по једна у Црној Гори и Републици Српској. Преко 60 улица на територији Републике Србије носи његово име. Такође, име Бошка Бухе носе улице у градовима других бивших југословенских република.

Године 1975, на пионирским сусретима „Бошко Буха” у Јабуци покренута је иницијатива да се о Бошку Бухи сними филм. Ову идеју реализовао је редитељ Бранко Бауер, који је 1978. године снимио филм и серију.

Филм је премијерно приказан 17. новембра 1978. године, а серија је емитована исте године на Телевизији Београд. Аутори сценарија за филм били су сценариста Душан Перковић и публициста Бошко Матић. Матић је био Бошков саборац и један од бораца Друге пролетерске бригаде. 

Филм је био веома популаран у СФРЈ, а посебно је била популарна филмска нумера „Нек нас се сете”, чији је текст написао Душко Радовић, музику компоновао Зоран Симјановић, а отпјевао Оливер Драгојевић.

"Нек нас се сете"

Чули су од оца,
видели од брата,
правили су пушке
играли се рата.

Замагли се небо
над децом у трави
пуче права пушка
и рат поче прави.

Да остану деца
када рат су срели
нису више могли
или нису хтели.

Права пушка пуца
прави огањ жеже
побегла би деца
ал’ људи не беже.

Нек нас сете ове слике
на ту децу, на те ђаке
што су мали, мали за војнике,
а велики за јунаке.

Црна мрачна сила
у сусрет им креће,
плакала би деца
ал’ војници неће.

Док су били ђаци
штошта нису знали,
на испиту овом
многи су и пали.