Српски писац и сликар Ђура Јакшић /1832-1878/, најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека, рођен је на данашњи дан 1832. године.

Писао је лирску, родољубиву, сатиричну, социјалну и епску поезију.

Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку /Зрењанин/, Бечу и Минхену. Потом је био учитељ у многим мјестима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини.

Немирног духа, често је прогањан и отпуштан из службе.

Ђуру Јакшића савременици описују као страсну особу, плаховите маште и пламених емоција, бунтовну и слободољубиву. Писао је са романтичарским патосом пјесме о слободи и стиховане лирске исповијести.

Његове пјесме: "На Липару", "Поноћ", "Мила", "Падајте, браћо", "Отаџбина", "Ја сам стена" и "Ноћ у Горњаку" налазе се у врху српске романтичарске поезије.

Написао је и драме у стиховима "Сеоба Србаља", "Јелисавета, кнегиња црногорска" и "Станоје Главаш", те око 40 приповједака.

Смрт га је затекла на положају коректора Државне штампарије Србије.

Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.