Српски физичар и проналазач Никола Тесла /1856-1943/, један од највећих умова у историји свјетске науке, посебно електротехнике, творац "новог техничког поретка" чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку, рођен је на данашњи дан 1856. у Аустроугарској монархији.
Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, а без којих би била незамислива техничка цивилизација, поготово пренос електричне енергије.
Тесла је пионир радио-технике, бежичне телеграфије и радара. Његов полифазни систем наизмјеничних струја показао је вриједност на првој хидроцентрали на Нијагариним водопадима.
Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену.
Након студија електротехнике у Грацу и кратког стажирања у Будимпешти и Паризу, Тесла се одселио у САД, чији је држављанин постао 1884. године, али је све до смрти у Њујорку на православни Божић 1943, одржавао блиске контакте са отаџбином.
У САД је, проникнувши у тајне осцилаторних кретања електрицитета и материје, остварио највеће научне подухвате.
Поводом вијека од његовог рођења, јединица за мјерење високог напона названа је по Тесли, као и јединица јачине магнетног поља.
Никола Тесла рођен је као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици, у српском селу Смиљан у Лици.
Велики проналазач и научник истицао је своје српско поријекло. Када је у јуну 1892. године допутовао у Београд, одликован је Орденом Светог Саве другог степена.
Тесла је тада посјетио Народни музеј и Велику школу, гдје је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичаром Ђорђем Станојевићем разговарао је о започетој градњи прве електричне централе у Београду.
- Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу српства у свијету - поручио је Тесла, обраћајући се студентима.
Након Теслине смрти, његова заоставштина стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти пошто је за јединог Теслиног насљедника проглашен његов рођак Сава Косановић.
Према жељи Николе Тесле, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренио у Београд 1951. године.
Музеј Николе Тесле посједује више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната. Архивска грађа из Теслине заоставштине уписана је 2003. године у регистар Унеска "Памћење свијета".
Међународни аеродром у Београду назван је "Никола Тесла". Његово име носе Електротехнички институт у Београду, који је основан 1936. године, Електротехничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, те двије термоелектране у Србији…
Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.
Датум Теслиног рођења, 10. јул, обиљежава се у Србији као Дан науке.
Град Филаделфија, у америчкој држави Пенсилванији, прогласио је рођендан овог великог српског научника за званични празник.
