Турци су на данашњи дан 1594. године на Врачару у Београд спалиле мошти Светог Саве, првог српског архиепископа, просвјетитеља и једне од најзначајнијих личности српске историје.

Рођен око 1174. године као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефан Немања, Свети Сава је још у младости напустио дворски живот и замонашио се на Светој Гори, у манастиру Свети Пантелејмон, гдје је добио монашко име Сава.

Заједно са оцем, који се замонашио под именом Симеон, подигао је Манастир Хиландар, први српски манастир на Светој Гори, који је постао један од најважнијих духовних и културних центара српског народа.

Године 1219. изборио је аутокефалност Српске православне цркве и постао њен први архиепископ, чиме је поставио темеље српске духовности, просвјете и државности. Сматра се утемељивачем српске дипломатије, школства и културе.

Након другог ходочашћа у Палестина, преминуо је 14. јануара 1236. године у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову.

 Његове мошти пренесене су у Манастир Милешева, гдје су вијековима представљале снажан духовни ослонац српском народу у временима османске владавине.

У вријеме устанка у Банату против Османлија, устаници су на својим барјацима носили лик Светог Саве, што је изазвало одмазду тадашњег великог везира Синан-паша, који је наредио спаљивање његових моштију на Врачару.

На том мјесту данас се налази Храм Светог Саве, један од највећих православних храмова на свијету.

Свети Сава оставио је дубок траг и као књижевник и законодавац. Аутор је значајних дјела као што су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“, „Студенички типик“ и „Законоправило“.