Творац српске поезије за дјецу Јован Јовановић, познат као Змај Јова или Чика Јова Змај, умро је на данашњи дан у Сремској Каменици.
Jовановић је био један од најплоднијих пјесника српског романтизма, завршио је студије права и медицинe, а упоредо је покретао и уређивао бројне књижевне часописе.
Он је 1858. године објавио прву пјесму "О Гаши", а током живота je написао око 450 дјечијих пјесама.
Неке од најпознатијих његових пјесама су: "Ал` је леп овај свет", "Пачија школа", "Материна маза", "Таши, таши", "Зима, зима, е па шта је", "Жаба чита новине" и "Циганин хвали свога коња".
Писао је и пјесме за одрасле, међу којима су најпознатије: "Зар ја љубит` више не смем", "Моји мртви", "Мислећ’ на те", "Мртво цвеће" и "Светли гробови".
Послије вјенчања са супругом Ружом 1862. године, настале су неке од његових најљепших пјесама: "Кажи ми, кажи, како да те зовем", "Тијо ноћи моје сунце спава" и "Заспала си, а ја будан".
У Пешти, 1863. године, Јовановић је покренуо сатирични лист "Змај", а временом ће то постати и пјесников надимак.
Послије смрти петоро дјеце и супруге, Змај им је посветио збирку пјесама "Ђулићи увеоци", у којој описује своју бол.
Од 1880. године почео је да уређује "Невен", према многима мишљењима најбољи дјечији часопис у то вријеме, а 1882. године завршена су издања "Певанија" и "Друга певанија", која обухватају велики број његових шаљивих и дјечијих пјесама, штампаних у разним листовима и часописима.
У 1883. години у пјесничко-политичком часопису "Стармали" објавио је пјесму "Шта се чује?", у којој говори о невољама Хрвата због покушаја Аустроугара да их мађаризују и позива Србе да им помогну.
Неки од најпознатијих Змајевих цитата су: "Није знање - знање знати, већ је знање - знање дати"; "Лепши је погреб кад идеали сахрањују свог човека, него кад човек сахрањује своје идеале"; "Ако си пао, немој се укаљати, ако си се укаљао, немој се ваљати."
Ту су још: "Не треба се правдати... Оправдање пријатељима није потребно, а непријатељи вам ионако неће поверовати"; "Сећање је лако за сваког ко има меморију. Заборав је тежак само за оне који имају срце".
Један од великих љубитеља Змајеве поезије био је и велики српски научник Никола Тесла. Тесла је превео десетак Змајевих пјесама на енглески језик, сматрајући га највећим српским пјесником.
Теслини преводи пјесама објављени су у чувеном часопису "Вијек", у којем је изашао и Теслин текст посвећен Змају, гдје је за америчке читаоце написао детаљну биографију великог пјесника и открио до тада неке непознате детаље из Змајевог живота.
Захваљујући Тесли, Змај је постао први српски књижевник који је преведен и објављен у САД-у.
Јован Јовановић Змај рођен је 6. децембра 1833. године у Новом Саду, а преминуо је 14. јуна 1904. године у Сремској Каменици.
У његову част, "Матица српска" установила је Змајеву награду за поезију на српском језику, а организује и Змајеве дечје игре у Новом Саду, које важе за највећи фестивал за дјецу у Србији.
