Највећи српски сатиричар Радоје Домановић /1871-1908/, писац чувене приповијетке "Вођа" и један од највећих противника политичке и друштвене лажи и лицемјерства, умро је на данашњи дан 1908. године.

Домановић је саркастично и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство.

Послије завршетка Велике школе у Београду, био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник власти Обреновића.

Од 1905. до смрти 1908. године био је шеф коректора Државне штампарије у Београду.

Уређивао је сатирични лист "Страдија".

Почео је кљижевни живот реалистичким приповијеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дјела универзалне вриједности.

Његове најпознатије сатиричне приповијетке су: "Страдија", "Вођа", "Данга", "Мртво море" и "Краљевић Марко по други пут међу Србима".

Домановићева мета нису били само власт и тиранија, већ и бескичмењаштво, подаништво и сервилност.

Он је био изузетно духовит и неухватљив за противнике. Познат је случај када је власт намјеравала да га нападне преко новина и освети му се за његове радове у "Страдији".

Када је чуо шта се спрема, Домановић је написао чланак у "Страдији" у коме је, превентивно, напао самог себе, наводећи своје стварне, али и измишљене мане.

Ређали су се "епитети" којима је описивао самог себе: боем /што је било тачно/, пијаница, неморалан, лијен, непоштен...

На крају, Домановић је написао да, ако неко жели, може да дода нешто своје на тај чланак.

Послије такве "самокритике" никаквог новинског памфлета власти није било.

Радоје Домановић умро је млад од туберкулозе у 35. години.