Милунка Савић (1890-1973), наредник српске војске у ослободилачким ратовима (1912-1918) носилац два Ордена француске Легије части, умрла је 5. октобра 1973. године.
Била је српска хероина балканских ратова и Првог свјетског рата, наредник у Другом пуку српске војске "Књаз Михаило" и жена са највише одликовања у историји ратовања. Рањавана је у борбама девет пута. Због неизмјерне храбрости, Французи су је прозвали "српска Јованка Орлеанка".
Када је по објављивању Указа о мобилизацији 1912. године дошло до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави на једном од мобилизационих зборишта у Београду. Регистровала се под именом Милун Савић. Она се у балканским ратовима 1912. и 1913. године борила преобучена у мушкарца. Њен стварни пол открило је болничко особље, послије рањавања у Брегалничкој бици, скоро годину дана послије приступања српској војсци. У Првом свјетском рату, такође се пријавила као добровољац.
Примили су је Војвода Путник и краљ Александар - који је послао у Други пук. Милунка Савић била је дио "Гвозденог пука", најелитнијег Другог пука српске војске "Књаз Михаило". У овом пуку, осим ње, борила се и Шкотланђанка Флора Сандс. Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звијезду са мачевима. У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повријеђена повлачила се са српском војском преко Албаније.
Послије неколико мјесеци опоравка вратила се на Солунски фронт, гдје је учествовала у биткама на љето и јесен 1916. године. Ту се истакла у бици на Кајмакчалану, када је "Гвоздени пук" био прикључен 122. француској колонијалној дивизији. Тада је заробила 23 бугарска војника. Добила је многа највиша одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаља "Милош Обилић". Једина је жена на свијету која је одликована француским орденом Ратни крст са златном палмом.
