За шест мјесеци ове године у Српској је рођено 3.618 беба, а умрло је 7.429 њених грађана.

Званична статистика показује да је, у односу на исти период лани, број рођених у паду, а број умрлих у порасту.

У прва два квартала лани, на свијет је, наиме, дошло 3.979 беба, док је умрло 7.225 становнике Српске.

Кад посматрамо демографска кретања ове године, није тешко закључити да је број умрлих преко дупло већи од броја рођених.

Ово је још један показатељ да нам је негативан природни прираштај рак-рана, те да овај проблем узима све више маха, без изгледа да ће се ствари помјерити са мртве тачке.

Статистика показује да смо за само деценију, на разлици броја рођених и умрлих изгубили око 70.000 људи.

Подсјетимо, Српска се већ скоро двије и по деценије суочава са депопулацијом која је у забрињавајућој мјери смањила број становника.

Демографске анализе показују да је од 1991. до лани отишло 110.240 људи. У овом периоду, миграције из БиХ однијеле су 345.260 грађана.

Српска је прошле године први пут пала на испод милион становника! Лани је у РС, наиме, било 995.107 људи, што је за око 175.000 мање него прије деценију. По попису, 2013. године, имали смо 1.170.342 становника.

Прошле године, рођено је 9.227, а умрло 14.136 људи… За деценију, миграције су однијеле најмање 100.000 грађана…

Професор демографије Стево Пашалић недавно је за Српскаинфо рекао да из Српске годишње одлази око 10.000 људи.

– То је посебан проблем, уз негативан природни прираштај, са просјеком од око -6.000 годишње, те „темпо ефекат“, односно смањење стопе фертилитета због пораста просјечне старости при рођењу дјеце. Када се узму у обзир ови фактори који су присутни код нас, пројектовани број дјеце за просту репродукцију би морао бити скоро 20.000 на годишњем нивоу, а то је недостижно – поручује Пашалић.

Због свега наведеног, не треба да чуди што, по броју старијих од 65 година, БиХ тренутно заузима неславно 11. мјесто у свијету. Тренутно, имамо око 23 одсто људи у овој старосној категорији, а процјене су да би се до 2050. овај проценат могао попети на 34 одсто.

Практично, у БиХ би за 25 година, сваки трећи становник имао више од 65 година, што би, према процјенама УН, БиХ погурало  чак на четврто мјесто ове неславне “старачке” листе.

Када су у питању дугорочније прогнозе, у БиХ би 2100. године могло живјети негдје око 38 процената, условно речено, пензионера.

Тренутно, имамо три пута више старијих од 60, него млађих од 15 година.

С друге стране, БиХ је, након Молдавије, Грузије, Латвије и Украјине, земља која је у посљедње 43 године изгубила највише становника.

Према пројекцијама УН, БиХ је од 1990. до 2023. остала без 28 одсто популације. С обзиром на то да је на попису 1991. имала 4.377.033 становника, то би практично значило да је до 2023. изгубљено више од 1,2 милиона људи.

С друге стране, подаци Министарства за људска права и избјеглице БиХ показују да је укупан број особа рођених у БиХ, који данас живе у 54 земље свијета, готово 1,83 милиона.