Становници БиХ плаћају највишу цијену лијекова у региону, а да је регулатива које се односи на тржиште медикамената у интересу велетрговаца и малопродајних ланаца апотека показује податак да на лијеку који кошта 1.000 марака апотеке у Српској и ФБиХ зараде 200, односно 250 марака, а у Србији свега 15,60 КМ.
Подаци су то до којих је дошло Удружење грађана “Мисли добро”, које је уз подршку Центра цивилних иницијатива и УСАИД-а пола године истраживало реалне цијене лијекова у БиХ и региону. Од 13 посматраних лијекова из групе најпродаванијих, истраживање је показало да чак девет има највишу цијену у БиХ, међу којима су “херцептин”, “панопразол” те неке врсте лијека “хидрохлоротиазид”.
У Удружењу “Мисли добро” наводе да за овакво стање одговорност сносе сви нивои власти, прије свега Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ. Нагласили су да је БиХ све до 2017. године била једина земља у Европи која није имала правилник о цијенама лијекова и упозорили да посебно забрињава то што надзор над тржиштем лијекова у БиХ, вриједним више од 700 милиона марака, практично не постоји, јер надзорно тијело именовано тек у децембру 2018. због проблема са накнадама ни данас не засједа.
Члан Удружења “Мисли добро” Урош Вукић рекао је да Правилник о начину контроле, начину обликовања цијена лијекова и начину извјештавања о цијенама лијекова у БиХ највише иде на штету грађана.
- Максимална велепродајна маржа на лијекове у БиХ је осам одсто, док је у Србији и Црној Гори шест одсто - рекао је Вукић. Додао је да ништа боља ситуација није ни када су у питању малопродајне марже, које су дефинисала надлежна министарства здравља Српске и ФБиХ, које су фиксне и износе 20, односно 25 одсто, док су у Црној Гори 18 одсто, а у Србији и Хрватској су диференциране на начин да што је лијек скупљи маржа је мања.
- Примјера ради, на лијеку чија је цијена 1.000 марака, апотека у Републици Српској може зарадити 200 марака, у ФБиХ 250, у Црној Гори 180, у Хрватској 100, а у Србији свега 15,60 КМ - појаснио је Вукић.
Истраживање показује да апотекама на руку иде и “фармацеутска услуга” која не постоји у свим земљама региона. Наиме, Фонд здравственог осигурања РС за сваки лијек који се издаје на рецепт апотеци плаћа 1,43 КМ, док у ФБиХ она зависи од кантона до кантона те достиже и до 1,95 КМ.
Да су разлике у цијенама лијекова истог произвођача и истог паковања мјере и хиљадама марака потврдила је и секретар Удружења жена обољелих од рака дојке “Искра” Верица Тадић.
- Примјера ради један лијек код нас кошта 6.000 КМ, а у Србији 4.400 КМ. Обољеле жене које купе лијек чекају на рефундацију - рекла је Тадићева.
Економиста Саша Стевановић каже да су дали неколико препорука, међу којима је смањење велепродајне марже са досадашњих осам на шест одсто.
- Потребно је измијенити члан 9. Правилника на начин да се након израчунате компаративне цијене лијека цијена множи са 0,9, а не са један, као што је сада случај и тиме би добили нижу цијену. Потребно је измијенити и дио правилника тако да референтне земље за формирање цијена не буду Хрватска или Словенија, која има пет пута већи БДП од БиХ, већ рецимо Бугарска и Сјеверна Македонија - појаснио је Стевановић.
У препорукама је наведено и да треба утврдити одговорност директора Агенције за лијекове и Савјета министара БиХ због непостојања надзора над примјеном правилника, те у орган за надзор укључити и представнике удружења потрошача, као и удружења обољелих. Истакнуто је да би требало измијенити и начин финансирања агенције, јер финансирање путем буџета нарушава концепт независности и самосталности у раду. Између осталог наведено је и да треба укинути “фармацеутске услуге” и увести диференциране малопродајне марже, с тим да за лијекове на рецепт малопродајна маржа може бити највише десет или, као у Србији, 12 одсто. Затражено је и да стопа ПДВ-а на лијекове буде смањена на пет одсто.
Извршна директорица Удружења потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић рекла је за “Глас Српске” да већ неколико година упозоравају на прескупе лијекове.
- Сви који имају икакву могућност одлазе у Србију да би купили лијекове, јер су тамошње цијене далеко ниже него код нас. Да то није уносан посао не бисмо апотеке имали на сваком ћошку - упозорила је Марићева.
