У Факовићима код Братунца данас је служен парастос за 49 српских жртава из овог села и његових заселака на обали Дрине које су прије 34 године побиле муслиманске снаге.

Окупљени су прислужили свијеће за покој душа страдалих српских цивила и војника, од којих је 25 погинуло на данашњи дан 1992. године.

Цвијеће на спомен-обиљежје положиле су делегације општине Братунац, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из ове општине, Удружења логораша регије Бирач као и Удружења несталих Братунац-Сребреница.

Предсједник братуначке Борачке организације Зоран Гвозденовић рекао је да су муслиманске хорде из Сребренице побиле мјештане, већином цивиле у Факовићима и околним засеоцима од којих је већина сахрањена у Бајиној Башти у Србији јер, због борбених дејстава, није било могућности да се сахране и сеоском гробљу у Факовићима.

- Овдје су сребренички муслимани починили масовни злочин над српским становништвом, убили и уништили све што су стигли. То се никада не смије заборавити. Одаваћемо почаст погинулима и преносити млађима ко их је побио и не одустајемо од тражења правде и одговорности за овај злочин - поручио је Гвозденовић.

Он је истакао да је споменик погинулима у гробљу у Факовићима изграђен за трајно сјећање на српске жртве из овог села.

- На споменику је 49 имена погинулих и убијених бораца и цивила из Факовића и околине у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је 25 погинуло на данашњи дан 1992. године - истакао је Гвозденовић.

Станоје Прокић био је учесник борбе тог кобног дана. Он каже да су нападнута српска села поред Дрине од Жлијепца до Тегара и да је једни спас цивлима био бијег преко Дрине, до које многи нису стигли, јер су их побили у кућама или у одступању према Дрини.

У Факовићима је током посљедњег рата опљачкано и попаљено око 200 српских кућа, од којих трећина још није обновљена.

Петог октобра 1992. године муслиманске снаге из Сребренице и оближњих села, након јутарњег напада на село Магашиће сјеверозападно од Братунца, тежиште акције усмјериле су на други крај братуначке општине, према српском селу Факовићи, гдје су извршиле упад убијајући све што су стигле.

За разлику од осталих села у која су упадали у рану зору, непријатељи су промијенили тактику у Факовићима и напад извели у подне, када се догодио масакр и спаљени заробљени и убијени мјештани.

Тиме је настављено етничко чишћење српског становништва са простора средњег Подриња започето у априлу те године и настављено наредних мјесеци прогоном, убиствима и пљачком свега што је српско у братуначкој и сребреничкој општини.

Након Магашића, Загона, Лознице, Гнионе, Осретка, Вијогора, Ратковића, Брежана, Залазја, Саса, Крњића, Подравања и многих српских заселака у братуначкој и сребреничкој општини, муслиманске снаге су се спустиле до Факовића како би изашле на Дрину, потпуно уништиле српски народ и имовину одсијецајући Братунац и Скелане од осталих дијелова Републике Српске.

Убијено је 25 мјештана од којих је већина запаљена и масакрирана. Најстарија жртва био је осамдесетдвогодишњи Данило Ђурић чији посмртни остаци још нису пронађени.

Становништво је спас нашло повлачећи се према Дрини и сусједној Србији.

Као и приликом претходних упада и покоља у српским селима, припадници муслиманских оружаних снага након убијања мјештана, опљачкали су покретну и попалили непокретну српску имовину у Факовићима.