На појединим бензинским пумпама гориво је појефтинило у значајнијем износу, па дизел кошта 3,33, док се литар бензина продаје по 3,09 марака.

Међутим, упркос паду цијене сирове нафте на свјетској берзи, на многим пумпама цијене су и даље високе.

Кад се у обзир вриједности горива на неколико највећих пумпи, просјечна цијена дизела креће се око 3,43, а бензина 3,27 КМ.

Кад је ријеч о дизелу, он је, у просјеку, тек нешто јефтинији него почетком прошле седмице, када је литар коштао 3,45 КМ.

Прије седам дана, просјечна цијена бензина се кретала око 3,35 КМ.

Тренутно је барел нафте „брент“ испод 106 долара, што је најнижи износ још од маја 2019. Цијена барела је у првој декади  марта ишла и до 139 долара.

Из Групације за промет нафте и нафтних деривата при Привредној комори Републике Српске недавно су саопштили да је за појефтињење горива на домаћем тржишту у просјеку потребно 40 дана од пада цијена на свјетском тржишту.

Економисти објашњавају да трговци увијек размишљају на начин на што више зараде.

– На примјер, имају робу на лагеру, која је купљена по 100 динара. Онда дође до поскупљења и да бисте набавили нову робу, треба да плате 110 динара. Чим добију информацију о поскупљењу, они робу на лагеру продају по новој цијени. То је филозофија трговаца. А када дође до појефтињења, држе вишу цијену по којој су робу купили, а по новој  продаје тек ону коју купе јефтиније – објашњава за Српскаинфо економиста Зоран Павловић.

Међутим, како каже, ако је продавац гориво продао по 110, а купио по 100, онда се мора примијенити екстра порез на екстра зараду.

– Мора да плати порез на разлику коју је зарадио, зато што је зарадио на грађанима, а он је то урадио из опреза – истиче Павловић.

Аутор: Маја Радоја