Промоција монографије Новинске агенције Републике Српске "СРНА јавља" одржана је вечерас на Палама, поводом 30 година од оснивања ове агенције, стуба постојања Српске, са којом је расла и напредовала.
Аутор монографије Бранислав Илић изјавио је новинарима да је веома задовољан и поносан на чињеницу да је ова књига представљена на Палама, и то у згради Културно-спортског центра, одакле је 6. априла на Благовијести прије 30 година емитована прва информација.
Он је истакао да то оглашавање прије три деценије означило почетак стварања информативног система Републике Српске. Послије Срне почео је Радио Српске Републике БиХ, а 6. маја са Пала је кренула и телевизија "С канал".
Илић је навео да је писање монографије један од најзахтјевнијих послова које је радио, те да се у књизи налази много докумената, фотографија и датума.
Он је истакао да је при писању монографије морао све провјерити, што је уз помоћ колега новинара успио да уради.
Илић је напоменуо да су колеге са којима је сарађивао на књизи Дубравка Благојевић, Ненад Тадић, Љерка Терзић Бјелица, а од фото-репортера Милован Миле Рајић, Игор Дутина, Љубо Бартула и Милош Говедарица, који су дали значајан печат, будући да некад фотографија говори много рјечитије од било какве нарације.
- Ту се налазе значајне фотографије током ратног, али и послијератног периода. Књига је подијељена у двије главне епохе - Срна у рату и Срна у миру и говори о нашој борби која није престајала и траје све до данас - поручио је Илић.
Идеја о овој књизи, навео је Илић, била је присутна у Срни дуги низ година и ту идеју је осјећао као обавезу, као свој дуг према колегама, нарочито оним из прве ратне екипе, од којих већи број није више међу живима.
- Прерано су сагорјели у тој беспоштедној борби, која је вођена у борби за истину, за Републику. У тим временима дали смо све од себе, у тешким условима и могућностима. Жеља ми је била да оставим неки траг и причу о њима, а исто тако потребу да испричам причу због покољења која долазе да, читајући монографију, сазнају нешто више о том израстању Агенције у гротлу грађанског рата у БиХ и њеном стасавању у медиј који је постао кичма информативног система и медијски симбол Републике Српске - истакао је Илић.
Према његовим ријечима, Срна је настајала заједно са Републиком Српском и била хроничар и актер њеног развоја током свих 30 година.
Илић је подсјетио да је најбоља потврда за Срнине успјехе и новинарске подвиге била чињеница да су њене вијести у то вријеме преузимали и Ројтерс, Франс прес, АП, ИТАР-ТАСС, РИА "Новости", ДПА, БТК, Кјото, АНСА и Танјуг.
Дугогодишњи новинар из Берлина Никола Живковић, који је био дописник од 1993. до 1998. године, док Срна са Пала није прешла у Бијељину, рекао је да је радити у том периоду било тешко, да се сакупљала хуманитарна помоћ, а да је сада једноставније.
Он је подсјетио да су многи млади новинари морали да иду на прву линију фронта јер није било довољно војника, да је фронт био веома дугачак, тако да су радили као новинари, а 15 дана били на фронту.
Срна је формирана 7. априла 1992. године одлуком Народне скупштине Српске као Српска новинска агенција.
Од 1998. године сједиште Агенције је у Бијељини, а одлуком Владе Српске 27. марта 2008. добила је свој садашњи назив - Новинска агенција Републике Српске СРНА.
Срна је медиј који је имао велики утицај у стварању Републике Српске. Само неколико дана након што је почео грађански рат у БиХ, 7. априла 1992. године, у свијет је емитована прва Срнина вијест.
Новинска агенција Републике Српске била је први медиј српског дијела БиХ и створена је у часу када су већ почели ратни сукоби, а главни пријератни медији у тадашњој Социјалистичкој Републици БиХ били су под ратном и пропагандном контролом такозване Републике БиХ.
