Невенка Добрић из Црквеног Бока код Сиска тужила је Хрватску због убиства дванаестогодишњег сина Синише у злочиначкој акцији "Олуја" 1995. године, али је, умјесто одштете, од хрватских судова добила цех од 5.000 евра за судске трошкове, које мора да плати због изгубљене тужбе.

Добрићева је рекла Срни да јој због пакла који је преживјела у "Олуји" и свега кроз шта и данас пролази тражећи правду за изгубљено дијете сваки август јако тешко пада и буди мучна сјећања на убиство сина, али и на ликвидацију и свекра Петра /63/.

- Убила их је хрватска војска наочиглед мене и моје родбине. Њих су убили, а друге рођаке ранили, док су мог оца отјерали у логор. Зато ми је сваког августа претешко - навела је Добрићева.

Добрићева, њен муж, старији син Саша и њена мајка сутрадан су успјели да се домогну Босанске Костајнице, гдје су сахранили Синишу, док је свекрово тијело остало у Хрватској.

Из Костајнице су се пребацили у Сремску Каменицу, гдје су годину касније сахранили Сашу пошто су га ексхумирали из Костајнице.

- Одлучила сам да тужим Хрватску због убиства мог дјетета. Правду још нисам достигла, јер сам све спорове пред хрватским судовима изгубила, почев од општинског преко жупанијског до Врховног суда - рекла је Добрићева.

Према њеним ријечима, авдокат Лука Шушак јој је рекао да је његово 15 одсто ако добије спор, али није добила ништа.

- Напротив! Они су одлучили да ја њима треба да платим 35.000 куна, односно 5.000 евра за судске трошкове. Папири су отишли и за Стразбур, гдје су наводно били мјесец дана, па се вратили. Ни од тога нема ништа - рекла је Добрићева.

Она је објаснила да је, након одласка Шушка у пензију случај предат адвокату Слађани Чанковић, која сада покушава да се избори са хрватским судовима.

- Међутим, они не признају ништа, па је то Слађана предала Уставном суду, гдје и сада предмет стоји - рекла је Добрићева.

Иако је, како објашњава, притиснута са свих страна, јер је Хрватска ставила шапу на имовину њеног старијег сина Саше и пријети да ће му одузети дједовину, њој не пада на памет да плати то што хрватски судови траже.

- Прошле године сам се пријавила за накнаду када је Хрватска признала цивилне жртве рата. Али, након годину дана сам добила одбијеницу, уз образложење да смо ми били помагачи паравојних јединица против хрватске војске, што дијете од 12 година и ја као жена нисмо могли бити. На судовима ништа нисам добила, већ само изгубила. Зато ми је јако тешко, а сваког августа још теже због свих мука. Али, не предајем се - поручила је Добрићева.

Погром Срба у "Олуји" почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцида.