Када Маринко Балчаковић 9. фебруара оде у заслужену пензију, Шумско газдинство (ШГ) “Сјемећ”, односно његова радна јединица “Деветак”, остаће без једног од најбољих радника и годинама најпродуктивнијих сјекача.

Маринко своју активну радну каријеру завршава у добром здрављу са 65 година старости и са 51 годином стажа осигурања.

Од тога је 18 година одрађено на пословима конобара у кафанама на Борикама. Ту су и четири године рада као графичар у рогатичком предузећу “Мићо Соколовић”, учешће у Одбрамбено-отаџбинском рату, као борац прве категорије те више од двије деценије у “Сјемећу”.

Како каже, жао му је што није цијели радни вијек провео са моторном пилом и у друштву сјекача и шумара, стољетних смрча оморика, борова, јела, храстова, букава и другог шумског растиња.

Ипак са њом се неће растати одласком у пензију, јер планира и даље дружење са моторном пилом кроз сјечу дрва комшијама и осталим који се у Рогатици грију на дрва, што је и до сада радио у слободно вријеме.

- Сада када одлазим у пензију волио бих да сам се дружио и радио са легендама међу сјекачима, какви су, како се о њима прича, били покојни Данило Рацковић, Славко Маријановић и неки други са којим се својевремено “Сјемећ” поносио, јер су остваривали врхунске радне резултате и  доносили медаље са разних такмичења сјекача бившег “Шипада” и Радне организације “Романија” – рекао је Маринко, који је без имало искуства на пословима сјекача дошао у “Сјемећ” 2001. године.

Озбиљним радом и несебичним залагањем врло брзо се уклопио у за њега до тада тајне новог занимљивог посла.

- У овом послу нема много тајни, али има доста тежине и опасности. Ја сам то схватио првог дана када сам узео моторку у руке. Трудио сам се да поштујем савјете искуснијих, примјењујем мјере заштите на раду и да научим да наоштрим моторку од које рад у шуми пуно зависи. У томе сам се брзо нашао и резултати су се из дана у дан осјећали на мом дневном радном учинку и, богами, и на мојој заради, који су достизали и до 50 одсто више од неких мојих, па и искуснијих, радних колега - говори Маринко.

Додаје да је имао срећу да углавном има доброг и вриједног помоћника на сјекири, који га је вриједно пратио и подржавао његов начин и однос према раду. Иза тога су долазили и резултати.

- Наш годишњи, и у најтежим условима и теренима остварен учинак, био је у просјеку око 3.000 кубних метара одсјечене дрвне масе и углавном скоро дупло већи од утврђене норме и других група које чине моториста сјекач и пратилац са сјекиром. Поносни смо на 2019. годину, када смо одсјекли и предали 6.000, а у тек минулој години 4.655 кубика. Подбацили смо због лошег времена у јануару и фебруару, када смо сјекли по 320, односно 390 кубика, али зато у јулу смо одсјекли 555 кубика, у септембру 490 и децембру 400, при чему је добар прилог дао и мој нови пратилац са сјекиром Бранимир Соколовић - поносно истиче Маринко.

Каже да су врхунске резултате постизали по оној народној: “Тиха вода бреге ваља.”

- Само смо рационално користили радно вријеме од осам до 15 сати. Одмор смо користили за доручак и да бар мало руке одморимо. Не пијемо алкохол и на други начин не траћимо радно вријеме па смо, на примјер, у децембру 2022. одсјекли и предали 870 кубних метара трупаца - наглашава Маринко.

Испраћај

Управник Радне јединице “Деветак” Стефан Лазић каже да ће ових дана испратити Маринка у заслужену пензију.

- Желимо му добро здравље и да дуго прима пензију, а ми знамо да ће нам пуно недостајати, посебно његов радни учинак - рекао је Лазић.

Сретен Митровић