У клисури ријеке Моравице, на надморској висини од 660 метара и на стрмој стијени налази се једна од најмањих црквица у Србији.
До ове светиње, са које се као на длану види пола западне Србије води само једна уска и каменита стаза. И поред тога, цркву Светог Илије на Градини годишње посјети неколико хиљада вјерника.
Постоји већ неколико вијекова и за вријеме турске владавине представљала је једино мјесто у том крају на ком се чувало српство и вјера у Бога.
- Србија је робовала под Турцима пет вијекова, а за све то вријеме наш народ је успио да сачува хришћанство управо молећи се у неприступачним црквама, које су одолијевале непријатељској руци. Често се дешавало да хајдуци пред налетима Турака, на рукама и коњима пренесу остатке цркве са једног на друго брдо и управо захваљујући њиховој сналажљивости очувана је вјера - изјавила је етнолог Снежана Ашанин за РИНУ.
Црквица Светог Илије малих је димензија, зидови су окречени у бијело, а на крову који је направљен од тесаног камена и даље на мјесту стоји накривљени крст, упркос свим вјетровима и громовима. У унутрашњост воде масивна храстова врата, а у ову духовну кућу у исто вријеме могу ући само два вјерника јер мјеста више нема.
- То што је ова црква изузетно мала, не умањује њену вриједност. Њена симболика и значај су изузетно велики и исти као што га имају веће религијске грађевине. Људи су се ту молили Богу за здравље и срећу својих породица у изузетно тешким условима - нагласила је Снежана.
У њој се три пута годишње одржава богослужење на Бијеле покладе, Илиндан и Ускрсавање краља Крститеља. Када се стрмом стазом стигне до светиње, вјерници би требало три пута да обиђу око цркве, а према народним вјеровањима онај ко је грешан не би требало да се упусти у ову авантуру, јер може пасти у понор.
У самом подножју црквице налази се археолошка ископина Кула Градина која датира још из 13. вијека, а представљала је и војно утврђење јер због свог географског положаја није била лак плијен непријатељу.
