Истраживачи су одавно утврдили да храна утиче на наше ментално стање. ​Међутим, већина истраживања о неуролошком здрављу увијек се фокусирала на појединачну храну, а не на стварну исхрану.

Због тога су неки ирски научници одлучили да виде да ли психобиотичка исхрана, дизајнирана да промовише здравље цријева, такође може имати позитиван утицај на наше ментално благостање.

Шта је психобиотичка исхрана?

Заснива се на релацији цријева и мозга тако што даје приоритет храни која је здрава за цријева како би се подржала равнотежа цријевног микробиома (интегралне житарице, пребиотичко воће и поврће, махунарке и ферментисана храна).

Ова исхрана, дакле, подразумијева избацивање слаткиша, слатких пића и прерађене хране из исхране.

Студијска исхрана је укључивала сљедеће:

6-8 дневних порција воћа и поврћа са високим садржајем пребиотичких влакана ( јабуке, банане, празилук, црни лук) 5-8 дневних порција цијелих житарица (зоб, цијела пшеница, киноа) 2-3 дневне порције ферментисане хране (кисели купус, кефир, комбуха) 3-4 недјељне порције махунарки (леблебије, сочиво, грашак)

Истраживање, објављено у "National Library of Medicine", обухватило је 45 здравих одраслих особа (од 18 до 59 година) са субоптималним навикама у исхрани.

Студијској групи су дате информације о компонентама психобиотичке исхране и затражено је да је се придржавају што је могуће више.

Истраживачи су испитали састав и функцију фекалне микробиоте, стрес, опште здравље и исхрану, као и метаболички профил узорака крви, урина и столице, и прије и послије четворонедјељног пробног периода за обје групе.

Учесници који су пратили психобиотичку исхрану доживјели су веће редукције уоченог стреса. Иако није било значајне разлике у одговору на стрес између контролне и тест групе, они који су пратили ову врсту исхране доживјели су мањи стрес.

Док су промјене у микробном саставу цријева биле непримјетне.

Истраживачи су идентификовали значајне промјене у 40 специфичних фекалних липида, захваљујући смањењу укупне масти у исхрани и повећању мононезасићених масти и метаболита триптофана у урину (аминокиселине неопходне за синтезу протеина), а поред тога, примијећен је и бољи инфламаторни одговор.

За само четири недјеље, учесници који су пратили психобиотичку исхрану - то јест храну богату влакнима и ферментисаном храном – доживјели су нижи ниво стреса, здравије покрете цријева, профиле инфламаторних метаболита и побољшани састав и функцију микроба, преноси "CDM".