Дивљање цијена производа и услуга иде незаустављивим темпом, па се тако у потрошачкој корпи за исти новац готово из дана у дана налази све мање намирница, а заштитници права потрошача и економисти савјетују грађанима Српске да прате акције у трговачким ланцима и на тај начин бар мало компензују поскупљења.
Најновији подаци Завода за статистику РС показују да су цијене намирница у јануару ове године скочиле за неколико фенинга у односу на децембар, а у односу на исти мјесец лани за по чак неколико марака. Статистика показује да се производи који нису поскупјели могу избројати на прсте једне руке. Тако је килограм брашна за годину поскупио за 0,17, а полубијели хљеб за 0,35 КМ. Литар уља скупљи је за више од марку, килограм кафе за скоро три марке, а порасле су и цијене воћа, поврћа и млијечних производа.
За килограм паприка купци су у јануару ове године морали издвојити 1,19 КМ више него лани, а 1,25 за маргарин.
Статистичари су израчунали и да је телетина без кости за мјесец поскупила за 0,25 КМ, тврдокорни жути сир за 0,91 КМ, а макарони за 0,22 марке.
Потрошаче је додатно забринула криза настала због руско-украјинског сукоба, због чега су поједини похрлили да направе залихе брашна, уља, шећера и сличних намирница. Ипак, како увјеравају саговорници “Гласа” за то нема потребе, јер је снабдијевање домаћег тржишта уредно.
Предсједник Удружења млинара РС, Зоран Кос каже да је увоз житарица из Србије и Мађарске редован, те да су цијене остале исте као што су биле и прије избијања руско-украјинског сукоба. Ипак, како каже, у Чикагу на основној берзи дошло је до драстичног поскупљења пшенице.
- До сљедеће жетве брашно ће вјероватно отићи још коју марку, али то је једноставно усклађивање цијена са набавком сировине и праћење поскупљења енергената - рекао је Кос.
Млинари како каже купују по новим цијенама, па се то микса са залихама и добија се нека просјечна цијена, која иде помало на горе.
- У протеклих неколико дана потражња за брашном је повећана, посебно из ФБиХ, гдје је нешто већа паника. Међутим, нема потребе за лагеровањем брашна и паником јер имамо залихе које могу да задовоље потребе купаца - рекао је Кос, додајући да им се за неколико мјесеци ближи и нова жетва.
Извршни директор Удружења економиста Републике Српске “СЊОТ”, Саша Грабовац каже да се ситуација са куповином већих количина брашна понавља баш као и у доба појаве вируса корона.
- Требаће одређено вријеме да би се грађани смирили и да би дошло до смањења прекомјерне куповине, јер је ријеч о колективном страху од могућих несташица - рекао је Грабовац за “Глас”.
Када је ријеч о дивљању цијена Грабовац каже да би грађани требало да прате акције које објављују малопродајни ланци и да на тај начин колико-толико компензују стална поскупљења.
- Они који имају евентуално простора да мало више раде, сигурно ће и радити неке додатне послове јер им не преостаје ништа друго. А оно што би и држава требала свакако урадити, с обзиром на ванредне околности које смо имали током пандемије а сада и са сукобом између Украјине и Русије, који проузрокује многобројне поремећаје на тржишту енергената и хране, јесте то да размисле о смањењу пореза, акциза и намета бар на она добра која сви морамо свакодневно конзумирати - рекао је Грабовац.
Предсједник Удружења грађана “Покрет потрошача РС” Остоја Кременовић рекао је да им се веома много потрошача обраћа због скока цијена.
- Покретали смо иницијативу да се примјењују законска рјешења којима су прописана овлаштења Владе РС и надлежних министарства када је ријеч о контроли цијена, а са циљем заштите стандарда потрошача - рекао је Кременовић.
Домаћа производња
Остоја Кременовић каже да земље које имају скромнију домаћу производњу, осјете много већи притисак на тржишна кретања у вријеме кризе, него земље које имају снажнију домаћу производњу.
- Један број грађана Српске ствара резерве основних животних намирница за “не дај Боже”, али то је карактеристично понашање потрошача у кризним ситуацијама, за које нема потребе - рекао је Кременовић.
