Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је Срни да најава увођења садржаја из периода 1992-1995. године у историјске уџбенике у Тузланском кантону, уз садржаје попут "агресија на БиХ", "геноцид у Сребреници", "опсада Сарајева", "етноцид", "културоцид", јасно указује на намјеру политичког ангажовања историографије.
Мастиловић истиче да таква намјера подразумијева смишљено формирање колективне националне свијести једног народа, и то у његовој најосјетљивијој школској популацији.
Он појашњава да је ангажована историографија опаснија него што се обично сматра посебно ако се има у виду да се на тај начин настоје цијеле генерације одгојити у оковима наметнуте, исконструисане историјске свијести, исполитизоване и религиозно фанатизоване, са представама о прошлости које су често у перманентном сукобу са елементарном истином, па понекад и са здравим разумом.
-То је управо оно што је славни француски историчар Лисјен Февр већ одавно назвао организовано черупање... које обављају ужурбани памфлетисти историографије- додаје Мастиловић.
Он наводи да би требало сачекати да се тај наставни материјал појави, па видјети колико је заиста објективан и заснован на чињеницама, а колико је политички и национално ангажован.
-Уколико у њему не буде, на примјер, објашњења ко је и зашто у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. масакрирао голоруке војнике ЈНА, тада једине регуларне армије на простору БиХ, да је у Тузланској колони извршен злочин без преседана над голобрадим припадницима ЈНА који су покушавали да мирно напусте Тузлу, ако не буде ријечи о бројним злочинима над српским цивилима, на примјер, у Подрињу, о сарајевским Казанима и логорима за Србе, о свирепим злочинима муџахедина и тако даље - онда је јасно да ће то бити само један у низу историјских садржаја усмјерених на етничку и вјерску злоупотребу школске дјеце, поготово усађивањем у њихову свијест мржње према комшијама са којима би у будућности требало да дијеле животни простор- упозорава Мастиловић.
Мастиловић изражава бојазан да у Федерацији БиХ још није сазрела свијест о потреби рационалног, научног сагледавања рата 1992-1995. године, што је, како наводи, нажалост, најсигурнији начин утирања пута неким будућим вјерским и етничким сукобима на овом простору.
Министарство образовања Тузланског кантона наредне седмице ће расписати конкурс за прибављање рукописа који ће бити додатак уџбеника за девети разред основне школе, како би ученици могли учити историју од 1992. године до краја 20. вијека.
Медији у ФБиХ јављају и да су се водили искуствима Зеничко-добојског кантона, који је у прошлој школској години увео идентичан додатак уџбеницима историје за девети разред основне школе, али и Универзитета у Тузли, који је на појединим факултетима прије неколико година увео наставни предмет Социологија геноцида.
-Користећи историјске чињенице, те пресуде Међународног суда у Хагу и Суда БиХ, пресуде које су се тицале ратних збивања, тематизовани су распад СФРЈ, међународно признање БиХ, формирање Армије РБиХ, урбицид и културоцид у БиХ, опсада Сарајева, геноцид у БиХ- рекао је министар образовања Зеничко-добојског кантона Спахија Козлић /СДА/.
