Гаврило Принцип (1894–1918), члан "Млада Босна" и атентатор на аустроугарског престолонасљедника Франц Фердинанд, преминуо је 28. априла 1918. године у затвору у Терезин.

Припадници "Младе Босне" су на Видовдан 1914. године планирали атентат на Фердинанда, а након што то није пошло за руком Мухамеду Мехмедбашићу и након неуспјешног покушаја Недељка Чабриновића, Принцип је извршио атентат.

При томе је, како је Принцип објаснио на суђењу, сплетом околности страдала и Фердинандова супруга Софија, иако није била мета атентата.

И управо је овај атентат Бечу био повод за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат.

У марту 1914. године објављено је да ће у јуну аустријски престолонасљедник долазити у Сарајево да присуствује војној вјежби аустроугарске војске у околини града.

Према првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Недељко Чабриновић бацио је бомбу на аутомобил у коме се налазио Фердинанд. Бомба је експлодирала иза аутомобила и лакше је ранила два пратиоца.

Приликом повратка колоне Принцип је извршио атентат на престолонасљедника, али је погодио и његову супругу. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намјеру да убију Софију Хотек.

Аустроугарске власти су у току истраге дошле до сазнања да је оружје кориштено у атентату донесено из Србије. То је касније послужило за ултиматум Аустроугарске Србији и објаву рата.

У вријеме када се догодио атентат, Гаврило је био малољетан и није могао бити осуђен на смртну казну, па је добио 20 година затвора.

Аустроугари су послали Принципа у мрачну и хладну тамницу казамата Терезин који се налази између Прага и Дрездена. Оковали су га, изгладњивали, забадали му ексере у тијело...

Неки свједоци стражари причали су да је Принцип мучен тако што су га стављали у посебно буре које је било пуно огромних ексера и бодља - били су закуцани са унутрашње стране.

У унутрашњости ћелије смјештене у тврђави Терезин данас се може видјети само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био везан.

Како су након оконачања рата свједочили неки чувари и затвореници, Принцип је добијао храну тек сваки пети дан, а мучен је звјерски на разне начине.

Гаврило Принцип умро је 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог свјетског рата. При крају живота због лоших затворских услова, ослабио је и имао четрдесетак килограма.

Сахрањен је тајно, у ноћи између 28. и 29. априла и до краја рата нико није знао гдје му је гроб. Један аустроугарски војник, Чех Франтишек Лебл је послије рата открио мјесто на којем Принцип почива.

Он је добио наређење да сахрани Принципа на мјесном католичком гробљу, са инструкцијама да не смије да открије гдје се гроб налази, ипак, Лебл је исте те ноћи начинио скицу гробља и Принциповог гроба и послао је своме оцу да је сачува у случају да буде послат на фронт и погине, а по повратку из рата одмах је отишао у Терезин и на Принципов гроб ставио чешку заставу.

Принципови посмртни остаци су, заједно са Чабриновићевим, остацима Трифка Грабежа и других завјереника умрлих у Терезину, пренесени у Сарајево и ту сахрањени у заједничку гробницу.

У Капели видовданских хероја, на православном дијелу гробља Кошево, сахрањени су сви "младобосанци".

Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу.

Они који су извршили пребацивање Принципових посмртних остатака у Сарајево открили су на зиду ћелије стихове написане Принциповом руком:

"Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашећи господу".

Поводом обиљежавања стогодишњице од почетка Првог светског рата, у градском парку у Источном Новом Сарајеву откривен је споменик Гаврилу Принципу.

Споменик је изливен у бронзи и висок је два метра, а његов аутор је београдски вајар Зоран Кузмановић.