Корона вирус и недаће које је пандемија донијела Републици Српској и остатку свијета у други план бацио је чињеницу да насиље у породици у Српској од овог мјесеца више неће бити третирано као прекршај већ као кривично дјело.

Осим насилника од сада ће са санкцијама, не поступе ли адекватно у случајевима породичног насиља, бити суочени здравствени и просвјетни радници, полицајци, али и грађани који не пријаве насиље у породици.

Нови Закон о заштити од насиља у породици у Републици Српској на снагу је ступио 1. маја, а међу онима који су највише заслужни за његово доношење је и посланица СДС-а у Народној скупштини РС и професорка на Правном факултету у Бањалуци Иванка Марковић, која већ више од 20 година ради на сузбијању насиља у породици или породичној заједници.

Марковићева за "Српскаинфо" појашњава да се најзначајнија новина коју доноси овај Закон односи на укидање прекршаја, па насиље у породици више неће бити прекршај већ само кривично дјело.

- У циљу реализације адекватне заштите жртава насиља предвиђена су нова рјешења као што је нпр. обавеза субјеката заштите да у првом контакту обавијесте жртву, на њој разумљив начин, о свим правима која има и о установама, органима, правним лицима и организацијама које пружају помоћ, подршку и заштиту - појашњава Марковићева.

Она истиче да је тиме омогућено да се жртва насиља правовремено упозна са својим правима и институцијама које су дужне да има пруже помоћ.

Уведена је обавеза за полицијске службенике да по свакој пријави насиља у породици процијени ризик на основу утврђених критерија како би се спријечило понављање насиља или неког другог тежег кривичног дјела.

Санкције за неодговорне полицајце

- Даје се могућност и центрима за социјални рад да подносе приједлог за изрицање хитне мјере заштите, а предвиђено је да жртва има право да прије или у току поступка изабере особу од повјерења која ће бити присутна током једног или више поступака или радњи у вези заштите од насиља у породици - каже Марковићева.

Према њеним ријечима, због великог броја случајева у којима полицијски службеници нису поступали у складу са својим обавезама, законом је посебно наглашено да ће полицијски службеник који не поступи у складу са обавезама из овог закона по пријави насиља у породици, сносити одговорност у складу са законом.

- Влада Републике Српске је прихватила мој амандман на Закон о измјени и допуни Закона о полицији и унутрашњим пословима којим је предвиђено да су полицијски службеници дужни да, уколико је пријављено насиље, односно пријетња насиљем у породици, у сарадњи са другим надлежним органима, одмах предузму потребне мјере и радње у складу са законом, чијим вршењем се спречава, односно зауставља насиље које за посљедицу може имати наношење тешких тјелесних повреда или убиство - истиче Марковићева.

Поред овог, како додаје она, извршене су измјене и неких других закона, као што је то нпр. Закон о бесплатној правној помоћи, а све то указује на чињеницу да је у спречавању и сузбијању насиља у породици или породичној заједници, неопходан мултисекторски приступ и ангажман свих друштвених фактора.

Како је "Српскаинфо" раније писала, новим Законом је дефинисано да су чланови породице, субјекти заштите те запослени у образовним, социјалним и здравственим установама, као и сваки грађанин, дужни полицији пријавити одмах након сазнања да је почињено насиље у породици.

Казне

- Новчаном казном од 1.000 до 3.000 КМ биће кажњен за прекршај запослени у образовној, социјалној и здравственој установи који не пријави насиље у породици. Казном од 300 до 900 КМ биће кажњен члан породице или породичне заједнице који не пријави насиље у породици извршено према дјетету, осим у случају када је и сам жртва насиља у породици. Полицајац који не поступи у складу с обавезама из овог закона по пријави насиља у породици биће кажњен у складу са законом којим се уређује област полиције и унутрашњих послова - наводи се у Закону.

Марковићева истиче да је ово велики успјех великог броја особа које су се годинама залагале како би се жртвама насиља омогућила боља заштита.

Подсјећа да је њен ангажман на сузбијању насиља у породици или породичној заједници, започео још 1998. године када је одлуком Владе Републике Српске именована за члана Експертске групе за израду првог Кривичног законика Републике Српске који је ступио на снагу 2000. године и увео новине у област кривичноправне регулативе родно заснованог насиља.

Једна од тих новина било је и кривично дјело насиље у породици или породичној заједници, чиме је Република Српска постала прва на подручју држава чланица бивше Југославије која је овог дјело увела у свој кривичноправни систем.

Након тога су услиједила истраживања у области примјене овог кривичног дјела која су откривала недостатке, не само у законској дефиницији дјела већ и у кривичним санкцијама за учиниоце дјела, као и неким питањима из области кривичног процесног права.

- Након ступања на снагу првог Закона о заштити од насиља у породици 2006. године, ситуација се додатно компликује. Овим законом су радње основног облика кривичног дјела насиље у породици или породичној заједници напросто преузете из Кривичног законика и дефинисане као прекршај. Нови Закон о заштити од насиља у породици из 2012. године доноси неке новине, али концепт остаје исти, тако да скоро петнаест година имамо велике проблеме у практичној примјени ових закона - подсјећа Марковићева.

Различита тумачења закона

Према њеним ријечима, различита тумачења наведених закона и то не само од стране службених особа органа унутрашњих послова, већ и од стране тужилаца и судија, су довела до тога да у пракси појединих судова имамо ситуацију да једна скоро идентична ситуација насиља у породици једном буде подведена под прекршај, а други пут под кривично дјело. Иста ситуација је и у пракси различитих судова.

Нацрт Закона о измјенама и допунама Закона о заштити од насиља у породици се нашао на дневном реду 4. Редовне сједнице НСРС у априлу 2019. године, а на 6. Редовној сједници у септембру исте године је усвојен и Приједлог овог закона.

Постојање паралелне могућности да се учинилац насиља у породици казни прекршајноправно и кривичноправно, по ријечима Марковићеве, не само да ствара конфузију на страни субјеката заштите, дакле оних који би требали да санкционишу учиниоца, већ доводи до слабљења заштите жртве јер учиниоци насиља у породици често прекршајну санкцију не доживљавају као озбиљну реакацију државе на њихово понашање.

- Од 2013. године сам предсједница Савјета за сузбијање насиља у породици и породичној заједници Републике Српске. Као резултат разматрања наведених проблема, Савјет је на 10. сједници одржаној 16.05.2016. године, усвојио закључак да се Министарству породице, омладине и спорта, као надлежном министарству, упути иницијатива за измјену Закона о заштити од насиља у породици у циљу укидања одредби којима се насиље у породици третира као прекршај - каже Марковићева.

Она додаје да је такав закључак подржан и од тадашње министарке породице, омладине и спорта, Јасмине Давидовић, као и од садашње министарке Соње Давидовић која је почетком 2019. године именовала радну групу за израду Закона о измјенама Закона о заштити од насиља у породици.