У школама у Српској из године у годину све мање је уписаних првачића и ученика, генерално, што брине многе наставнике који страхују да би, због непотпуне норме часова, данас-сутра могли да остану без посла.

Ово су потврдили у Синдикату образовања, науке и културе РС, из којег поручују да се с падом броја ђака суочавамо више од 10 година.

А учионице нам пустоши слаб наталитет, те миграције које су већ одавно један од водећих проблема у Српској. 

Подаци Завода за статистику Републике Српске показују да је у школској 2016/17 у Српској било 93.312, а у прошлој школској години 86.435 ученика. У овом периоду, број одјељења је са 5.082 смањен на 4.970.

Природни одлив

Предсједник поменутог синдиката Драган Гњатић каже да, упркос смањењу броја ђака, из ресорног министарства обећавају да отказа неће бити.

– Међутим, радници су забринути због смањења броја ученика и одјељења. Тражимо рјешења да природним одливом дођемо на оптималан број запослених, односно да свима сачувамо радна мјеста – наглашава Гњатић за Српскаинфо.

Према његовим ријечима, могући и дјелимични технолошки вишак стална су тема разговора синдиката и ресорног министарства.

– Наиме, ако неко има један час мање, то је, на примјер, пет одсто мање од плате. Али, шта ћемо ако неко има само један час, јер је то само пет одсто од укупне плате. Одређени број људи има 10, 20, 30 одсто умањену норму, самим тим и умањену плату, што је забрињавајуће. Ти људи морају да раде 50 година да би отишли у пензију, а у међувремену су у страху да ће остати без посла. Сви у предметној настави могу доћи у позицију да имају значајно умањену норму или да због допуне морају да путују по 100 километара – каже Гњатић.

Норма

Објашњава да, кад је ријеч о норми, не мора само да се обрачунава час.

– На примјер, свака школа може да има свој сајт, на основу чега информатичар може да добије одређен проценат норме, а професор српског језика те садржаје може да лекторише. Ту је и вођење менторства према раднику почетнику, допунска настава, рад с дјецом са сметњама у развоју, те са надареном дјецом. Многе послове ти људи већ раде, али они нису исказани кроз норму – поручује Гњатић.

Званична статистика показује да је 2016/17 у основним школама било 8.108 наставника, од чега 5.615 са пуном, а 2.493 са непуном нормом часова. У прошлој школској години, у основним школама била су запослена 8.132 наставника – 5.534 са пуном и 2.598 са непуном нормом часова.

Из ресорног министарства поручују да ниједан просвјетни радник неће остати без посла, али да је чињеница да се уназад неколико година суочавамо с мањим бројем ученика уписаних у први разред основне школе.

Технолошки вишак

С обзром на то да је норма наставника одјељење, чији број број зависи од броја ученика, неминовно је да, када имамо мањи број уписаних ученика, долази и до смањења норме наставника, наглашавају у овом министарству.

– Министарство је предузело активности за рјешавање проблема евентуалног технолошког вишка у школама и у складу с тим, а у сарадњи с руководством школа, евентуалне случајеве технолошког вишка свело је на минимум. Одређен број радника запослених на пословима разредне наставе биће запослен у оквиру Проширеног програма у основним школама, односно програма јутарњег чувања и продуженог боравка – истиче за Српскаинфо помоћница министра за предшколско и основно васпитање и образовање Наташа Цвијановић.

Како каже, такође ће бити смањења норми у предметној настави, због смањења броја ученика и броја одјељења.

– То умањење неће у значајнијој мјери одступати од умањења из прошле школске године. У разговорима с руководством школа и  представницима синдиката, те редовним праћењем и анализом стања у школама, министарство дјелује проактивно на смањење утицаја који смањење броја ученика има на норме радника у основном образовању, уважавајући социјалне посљедице које би евентуално из тога могле настати – поручује Цвијановићева.

Рачуница МПиК показује да је у школску 2021/22 годину у априлу и мају уписано 8.949 ученика, што је за 173 мање у односу 2020/21.