Инжењер архитектуре Наташа Рајак, кандидат је листе ПДП-а за одборника у Скупштини општине Рогатица под редним бројем 5 . Као инжењер и особа са инвалидитетом на основу својих искустава изнијела је запажања и приједлоге рјешења када је ријеч о архитектонским баријерама у овој општини, али и о актуелном политичкој ситуацији која ствара све више баријера у друштву.

- Протеклих година школовање и родитељство ми нису остављали много простора да будем активнији учесник политичких процеса, али сам се радо одазвала позиву челних људи ПДП-а да се нађем на кандидатској листи за одборнике у СО Рогатица. Позив сам прихватила јер дијелим њихов став да млади и образовани људи морају бити дио политике, како би заговарали стварање нових вриједности и утицали на стварање лагоднијег живота у нашој општини.

У нашој општини се морају створити услови за бољи живот свих грађана, али посебно особа са инвалидитетом јер је ова популација нашег становништва неправедно занемарена.

Као неко ко се годинама носи са једним видом инвалидитета и имам онемогућено самостално кретање, не могу да не примјетим архитектонске баријере на јавним површинама, јавним установама и слично. Ове баријере које онемогућавају олакшано кретање представљају велики проблем не само нама, особама са инвалидитетом, већ и старијим особама и мајкама са дјецом.

Сматрам да имам пуно право на такву критику са два полазишта, прво са свог здравственог гледишта, а потом и као архитекта. Растом наталитета и популације, на улицама свакодневно можемо видјети мајке како гурају колица и савладавају висинске препреке у виду тротоара на сваком искључењу са главне саобраћајнице. Отклањање оваквих проблема и проналажење рјешења биће једно од главних циљева одборника ПДП-а у Скупштини општине Рогатица.

Неиспуњавање стандарда приступачности свим грађанима  не видим као недостатак новца, већ једноставно неимање свијести о другима. Није ријеч о великим финансијским улагањима. Некад је потребно само спустити тротоаре на одређеним мјестимима или поставити рампу на улазу у одређене објекте. То би било одлично рјешење за зграду Општине Рогатица и друге јавне институције које подразумијевају адекватан приступ свим корисницима.

Однос политике и архитектуре се огледа у томе што је држава и даље највећи инвеститор, поред приватних, па је самим тим и архитектура под утицајем политике.

Врло лако се могу упоредити те двије стгруке, као мултидисциплинарне науке за стварање бољег сутра.

Уколико добијем повјерење грађана, свој одборнички мандат бих искористила хитном рјешавањем наведених проблема. Покренула бих  селекцију онога што је исправно, што доприноси, и онога што је  евентуално потребно побољшати, реконструисати, пренамијенити,  изградити или додати.

Наша општина је географским положајем оплемењен природним богатствима који су од многосруког значаја. Квалитетним искориштењем тих потенцијала, можемо створити савремена архитектонска остварења, понудити више јавних садржаја у виду дјечијих игралишта, уређених шеталишта и друго.

Сматрам да нама у политици треба „архитеката“, не нужно људи са том струком, већ визионарских људи, јер политика тражи креативне људе. Људе који ће да отклањају баријере и проналазе рјешења,а не да их стварају.

Наташа Рајак рођена је у Рогатици, 3. 8.1993. године. Основну и средњу школу  завршила је у Рогатици. На Архитектонско-грађевинском факултету Универзитета у Бањој Луци стекла је звање дипломирананог инжењера архитектуре. Запослена је у приватној фирми за грађевинске и архитектонске услуге „Ранковић“ д.о.о. као пројектант координатор идејних и главних пројеката.