Српски токсиколог Радомир Ковачевић рекао је да је НАТО алијанса бомбардовањем Србије муницијом са осиромашеним и обогаћеним уранијумом у тој земљи отровала 60 генерација, упозоравајући да се могу очекивати озбиљне генетичке аномалије на потомству чак и послије 1.800 година.
Говорећи о лабораторијским налазима италијанске професорке Рите Чели која је код два грађанина Србије утврдила присуство осиромашеног уранијума 238 чак 500 пута веће од нормалног, Ковачевић је оцијенио да је то потврда претпоставки да ће са посљедицама НАТО бомбардовања том муницијом морати да живи 60 наредних генерација у Србији.
- Довољно је познавати правила и предвидјети, а и очекивати, озбиљне и тешке генетичке аномалије на потомству и послије 1.800 година, јер је репродуктивни вијек по генерацији 30 година. То пута 60 и добија се управо ова цифра о којој говорим, о чак 60 генерација - појаснио је Ковачевић за Вечерње новости.
Ковачевић, који је био дугогодишњи начелник Центра за радиолошку заштиту у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту Србије, рекао је да су испитивања, која су домаћи тимови радили послије НАТО бомбардовања 1999. године, показала да је уранијум пронађен у свим биљкама и код животиња, и домаћих и дивљачи.
- Пронађен је и у људима, а озбиљне посљедице трпимо и данас - рекао је Ковачевић, који је прегледао више од 200.000 људи, написао и објавио више од 300 научних и стручних радова и књига.
Он је рекао да се уранијум, који у организму остаје два до 5.000 дана, избацује физиолошким путем, али да два одсто уранијума остаје трајно везано у организму за скелет и тада више нема избацивања, па зато мора да се очекује све већи пораст хематолошких и бројних других обољења, а нарочито малигних.
Ковачевић је рекао да је лабораторија у Торину, одакле долазе налази које је представила професорка Чели, међу најреферентнијима у свијету и због тога њени налази имају тежину и за предстојеће процесе против НАТО-а.
Он је указао и на извјештај из Савјета Европе из децембра 2000. године да су војне операције НАТО против СР Југославије девастирале животну средину и да ће посљедице бити дугорочне, како је то констатовао Еколошки комитет Савјета Европе.
У извјештају је наведено да су се послије бомбардовања "драматично погоршали" услови у природној околини и да ће то имати дугорочне ефекте на здравље и квалитет живота будућих генерација.
Српски токсиколог указује и на радиоеколошки мониторинг који је радио УНЕП, тијело УН које се бави испитивањем радиоактивности на цијелој планети, током и одмах послије НАТО агресије, у три наврата.
- Ми смо доказали и показали свијету шта су користили. Више ништа нису негирали, није био само уранијум 238, 234, 235, него и плутонијум и маса других радионуклида - истакао је Ковачевић, наводећи да наночестице уранијума са капима течности у ваздуху стварају аеросол и оне и дан-данас егзистирају око нас.
