Навршила се 21 година од варварског злочина припадника тадашњег СФОР-а који су у Палама готово насмрт претукли православног свештеника пароха Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра, који је од задобијених повреда остао стоодстотни инвалид.
Припадници СФОР-а су у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године експлозивом развалили улазна врата Парохијског дома на Палама.
Потом су упали у стан породице Старовлах и свештенику Јеремији и његовом сину Александру нанијели тешке повреде опасне по живот које су оставиле трајне посљедице по здравље.
Виторка Старовлах, супруга свештеника Јеремије, претрпјела је тешке психичке тренутке. Током брутланог напада најтеже јој је пало што јој није било дозвољено да помогне сину и супругу, а касније је страховала за њихове животе и опоравак.
Припадници СФОР-а су Александра и Јеремију, тешко повријеђене и у бесвјесном стању, пребацили хеликоптером до Клиничког центра у Тузли, гдје им је указана хитна медицинска помоћ, да би касније наставили лијечење на Војномедицинској академији у Београду и опоравак у рехабилитационим центрима.
Током упада у Парохијски дом, започетог 1. априла 2004. године у 1.10 часова, међународни "миротворци" малтретирали су и друге свештенике и њихове породице, те оштетили зграду Парохијског дома у којој су се налазили њихови станови.
Свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, као и њихове породице, имали су срећу да прођу само са лакшим повредама.
Овој бруталној агресорској акцији додатну злочиначку димензију даје чињеница да је почињена у вријеме поста, уочи највећег хришћанског празника - Васкрса.
Ни након 21 године од страдања свештеничке породице Старовлах, припаднике тадашњег СФОР-а није стигла заслужена казна за овај злочин.
Вануставни Суд БиХ дјелимично је 1. октобра 2010. године усвојио тужбени захтјев Јеремије, Александра и Виторке Старовлах, те одлучио да БиХ породици Старовлах исплати нешто више од 300.000 КМ одштете.
Тада су одбијени захтјеви породице за накнаду штете на име претрпљене душевне боли због повреде приватне имовине, дома и некажњавања починилаца, на име уништених ствари, те помоћи и туђе његе за Јеремију.