Данас се навршило 30 година од ликвидације девет припадника Српске војске Крајине које су припадници ХВО-а и Хрватске војске заробили на предјелу Медено брдо на Динари, а ни за овај злочин над Србима још нико није одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".

Везисти Српске војске Крајине су приликом заробљавања својих сабораца 26. јула 1995. године забиљежили разговор непријатељске стране, који потврђује да су сви били живи заробљени.

Непосредно након овог злочина покренута је злочиначка хрватска акција "Олуја", а судбина шест од девет убијених остала је непознаница до 1998. године.

Тада је преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла вијест да су ловци у једној вртачи на Динари, на предјелу Медено брдо, уочили гомилу костију, и то захваљујући чињеници што је то подручје у међувремену било опожарено.

Комисије за нестала лица Републике Српске и Херцег Босне су извршиле извиђање терена, а потом су уз кости извучене из вртаче уз помоћ хеликоптера СФОР-а 16. новембра 1998. године и пребачене у Бањалуку.

Извучено је шест скелета, док су три посмртна остатка војника из ове групе ексхумирана у априлу 1996. године из масовне гробнице Камен код Гламоча.

Међу костима ексхумираним из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци Здравка Вујка, Миленка Радишића из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошеваца, Милана Мацуре из Кистања, Љубомира и Милорада Урукала из Братишковаца, а из масовне гробнице Камен код Гламоча Маринка и Винка Ковачевића из Ервеника и Жељка Ераковића из Братишковаца.

Иако су кости биле опожарене, пронађени су докази који су идентификовали групу.

У то вријеме још се у Републици Српској није радила идентификација по ДНК-а методи, а класичним путем кости се нису могле потпуно раздвојити и одвојити, па су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бањалуци гдје им је подигнут и заједнички споменик.

Локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци, повреде на костима, трагови на одјећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно масовну гробницу с намјером да се затру трагови злочина.

Иако су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их неспорно сврстава у прворазредне ратне злочинце, за овај злочин још нико није одговарао ни пред домаћим, ни пред међународним судовима, саопштио је "Веритас".