Боже, колико сам срећна.
Коначно сам остварила сан, наплатила непроспаване ноћи, године одрицања, хиљаде научених страница, све моје жеље стале су у овај дан, мислила је у себи Зорица Томић, маја 2013, док је примала плакету за "првонаграђеног студента" на филозофском факултету...
Дипломирала је на "Kaтедри за географију", са највишом просјечном оцјеном од оснивања исте, 9.78.
Како су, по препоруци предсједника Републике Српске, првонаграђени студенти имали предност приликом запошљавања на факултету, тако је и Зорица остала на матичном, као асистент, завршила постдипломске студије, успјешно одбранила докторску дисертацију и за десет година од дипломирања на основним студијама, произведена у звање ванредног професора.
Тако би било у нормалној земљи, међутим у овој у којој живимо није...
Зорица ради у кладионици, од дипломирања до данас, у међувремену се пријављивала на десетине конкурса, обећавали јој, бодрили, лагали...
Биће, ево само да прођу избори.
Биће, само гласај за нас.
Биће, не одустај, сад смо морали да примимо овога, знаш ко му је отац.
Биће сутра.
Прекосутра.
Биће, кад на врби роди грожђе.
Зваће је и сад у то не сумњам, проћи ће кроз дежа ву свих претходних избора, а кад прођу, нико је се више неће ни сјећати, промјениће бројеве, бити на службеном путу, састанку, а Зорица...
Зорица ће умјесто научног рада, куцати кеца на Јувентус.
Пише: Давор Цицовић
Ala lupaju gluposti pa završite vi bilo koji fakultet pa nešta recite.
Bože dragi spasi ove izgubljene ljude.