Високе температуре и суша спалили су све на њивама широм Српске, а након косидбе јасно је и да ће сијена, које се користи у исхрани стоке, бити упола мање од потребног, због чега фармери једини излаз виде у смањењу броја грла.

Да је косидба била испод свих очекивања и много лошија у односу на претходне године, потврдио је предсједник Удружења пољопривредних произвођача Владимир Усорац, који истиче да мукама пољопривредника нема краја. 

- Ово је катастрофална година када је сијено у питању, све је изгорјело, приноси су испод свих очекивања. Једино ко је пожњео нешто пшенице, ражи и тритикалеа може бити нешто безбрижнији - рекао је Усорац за “Глас Српске”. Наглашава да сточари имају само једну алтернативу, а то је да смање број грла на фармама.

- Једина алтернатива је да смање свој сточни фонд, немају пуно избора, плашим се да ће се неке фарме и затворити када људи виде да немају рачуницу. Сточна храна је скупа, а месо и млијеко су јефтини, немогуће је издржати све то - категоричан је Усорац.

Да су пољопривредници из цијеле Републике у незавидном положају потврђује за “Глас” инжењер пољопривреде из Гацка Душан Андријашевић, који истиче да је принос сијена подбацио ове године у Херцеговини, али и широм Српске.

- Већ трећу годину заредом на подручју Гацка свједоци смо нешто нижих приноса сијена него уобичајено, што додатно забрињава овдашње сточаре, којима је та храна основни начин за прехрану стоке током зиме како би мирни дочекали прољеће и период испаше - казао је Андријашевић.

Наглашава да је на неким њивама упола мањи род, што је велики проблем за сточаре.

- Принос на природним ливадама и њивама био је мањи од 20 до 50 одсто у односу на протеклу годину, док је принос оних које су третиране ђубривом, као и ораница бољи, односно приближно прошлогодишњем просјеку - истакао је Андријашевић.

Сточар из Невесиња Драган Марковић каже да му је за десет крава, колико има на својој фарми, неопходно најмање 1.300 бала сијена.

- Ова година за све нас који живимо од пољопривреде најтежа је када су многи параметри у питању. Прво, род сијена је преполовљен, све је поскупјело, а с друге стране нема значајног повећања када су цијене меса и млијека у питању. Једноставно, на селу је увијек био тежак живот, али чини ми се никад као сада - рекао је Марковић за “Глас” и нагласио да је био приморан да купи сијено код комшија, који одавно живе у иностранству.

Додаје да ће они који не буду имали среће да нађу од кога да га уопште купе бити приморани на смањење броја грла. 

Климатске промјене

Душан Андријашевић наглашава да глобалне климатске промјене дугорочно утичу и на принос траве и сијена и у брдско-планиским предјелима.

- Протеклих година нешто блаже зиме и недовољна количина сњежног покривача неповољно утичу на почетак вегетације, јер долази до измрзавања једногодишњих и вишегодишњих трава, а касније се то одрази и на недовољан водни режим у земљишту. Период прољећа одликује се неравномјерном количином падавина, па је раст зелене масе успорен, а раније почиње и сезона косидбе, јер биљке своју физиолошку зрелост достижу много раније - рекао је Андријашевић.

Аутор: Милош Васиљевић