Велики привредни гиганти који су годинама производили и хранили хиљаде породица, стипендирали младе занатлије и инжењере, својим радницима градили станове, али и домове културе, обданишта и улице, полако постају само дио сјећања старијих становника Сарајевско-романијске регије.

Приватизације, неповољни уговори, али и недостатак жеље за производњом довели су до тога да дивови попут "Енергоинвеста" и "Фамоса" пропадну, а радници остану на улицама.

Некадашњи гиганти не само Сарајева већ и бивше Југославије, "Фамос" и "Енергоинвест" исељени су послије рата на подручје Источног Сарајева, али усљед небриге, технологија је застарјела и та предузећа су пропала.

"Фамос" је осамдесетих година 20. вијека израстао у правог привредног гиганта, са више од 2.000 запослених људи, са продуктивношћу која се могла мјерити са успјесима њемачких фирми. Покренуо је и препородио паљански крај, али је био значајан замајац развоја и за сарајевску регију.

Биле су то године када су Пале након вишедеценијског застоја кренуле крупним кораком напријед.

- У кругу "Фамоса" на Корану радници су имали ресторан са пет различитих јела сваки дан, амбуланту са два љекара опште праксе и неколико специјалиста љекара, дом културе, библиотеку, спортске клубове. Фабрика је била ограђена, са много цвијећа - присећају се бивши радници посрнулог гиганта.

Старији Паљани са сјетом причају и сјећају се тог, како кажу, златног периода овог градића.

Историја "Енергоинвест - Расклопна опрема" а. д. Источно Сарајево почиње 1954. године када је почела производња опреме средњег и високог напона базирана на страним лиценцама.

- Почетак грађанског рата у БиХ, 1992. године, "Енергоинвест - РАОП" дочекао је са око 2.700 радника и висином промета на годишњем нивоу око 100 милиона долара - истиче руководилац у некадашњем РАОП-у, Миро Клепић.

Клепић за "Новости" каже да је причу око РАОП-а веома тешко доживио, и да је након дуго времена успио да преболи.

Истиче да је цио радни вијек посветио том предузећу, и да није било лако бити свједок пропадања некадашњег гиганта.

Ратна разарања оставила су велике посљедице и нагомилане проблеме овом колективу, заостајање у техничком развоју, блокаде тржишта, недостатак финансијских средстава, технолошке вишкове радне снаге, тако да је једини излаз, како се тада мислило, био у приватизацији која је спроведена 2006. године.

Од почетка приватизације почиње и суноврат овог гиганта који је генерације и генерације одшколовао, отхранио, а само повлачењем читавог низа погрешних потеза сада је постао историја.

Шансе у развоју туризма

Тренутно је већина становништва Источног Сарајева углавном ангажована у малим приватним предузећима и страним фирмама, док је привреда на ивици амбиса. Свијетла тачка Сарајевско-романијске регије тренутно је убрзан развој туризма, који је развојна шанса за овај дио Српске, а који би, уколико се искористи на прави начин, могао задржати младе људе у границама наше државе, умјесто раштркане по бијелом свијету, што је била пракса посљедњих година.