У ратним околностима на подручју данашњег Источног Сарајева основан је Универзитет, са сједиштем на Каловитим брдима. Објекат, многима познат студентски дом у овом дијелу Пала, кориштен је као Деканат и административне просторије Економског факултета, али и, још битније, ту је основан Универзитет у Источном Сарајеву.
Паљани, старосједиоци, врло добро знају историју Дјечијег дома на Каловитим брдима у Палама, а књиге кажу да датира још од прије Првог свјетског рата. У овом објекту основан је и Црвени крст, а млађе генерације знају новији дио историје, од тренутка када је постао студентски дом.
Студентски дом, или оно што је посљедњих година од овог објекта остало.
Кроз новију, послијератну историју овог објекта провео нас је Марко Ђого, декан Економског факултета Пале, објаснивши да је ријеч о објекту који је тадашња Електропривреда БиХ, данас Електропривреда Републике Српске, дала Економском факултету на трајно кориштење.
- Прво сједиште Универзитета у Источном Сарајеву налазило се у том објекту. Вјероватно из разлога што је овај простор, у односу на Илиџу и садашњу Лукавицу, био удаљенији од ратних дешавања и није био у непосредној опасности од ратних дејстава – објаснио је Ђого за портал Катера.
Студенти су боравили на Каловитим брдима до 2006. године, када су пресељени прво у просторије Правног факултета на Палама, а затим, 2012. године, у новоизграђени Економски факултет.
- Економски факултет је властиту зграду добио 2013. године, али су просторије на првобитном факултету служиле за смијештај гостујућим професорима, те организовање скупова до уназад седам-осам година. Тада су просторије престале да се користе и просто су управе факултета почеле да заборављају на тај простор – навео је он.
И заиста се чини тако. На тај простор као да су сви почели заборављати. Уствари, не сви.. Објекат из којег су изашле прве генерације студената Економског факултета, годинама служи као мјесто окупљања сумњивих група које се окупљају у вечерњим сатима.
Некада мјесто за учење и склапање пријатељстава, досањавања снова, посљедњих година изгледа као призор из хорор филмова. Уништен објекат са полупаним прозорима, комадима стакла по поду, разваљеним вратима. Шаренило овом сивилу „уноси“ нагомилано смеће, чији мирис одавно тјера сваког пролазника или мјештанина који памти другачију слику.
Фото:Screenshot
Осим тога, мјештани су у неколико наврата упозоравали на велики број лисица које су у овом дому, смјештајног капацитета за 150 студената, замијениле студенте.
Студентски дом је, у међувремену, претрпио и пожар, чиме се пропадање и урушавања наставило.
Фото: Ватрогасна јединица Источно Сарајево
Најновија информација о судбини овог објекта, појавила се прије неколико дана. Како Ђого наводи, слиједи модернизација сада тужног објекта – постаје репрезентативни објекат Електропривреде Републике Српске.
Иако уступљен на кориштење Економском факултету, објашњава Ђого, простор је све вријеме био у власништву Електропривреде.
Ђого додаје да је ступањем на мјесто декана Економског факултета у септембру прошле године, сазнао да је тадашњи декан Божић упутио писмо Електропривреди Републике Српске да преузму назад овај објекат.
- Сматрао сам да је моја брига шта са тим просторијама. Обишао сам их и видио да су у јако лошем стању, а када сам тражио да видим статус сазнао сам да су враћене Електропривреди Републике Српске – наводи он.
Фото: Уступљена фотографија
Сматрајући да је то ипак историјски објекат, наставља Ђого, написао је писмо Електропривреди Републике Српске, наводећи да је одговор добио након десетак дана.
- Информисали су ме да годинама користе просторије Електродистрибуције Пале које изнајмљују. Свјесни да имају овај објекат, одлучили су да ове године крену у расписивање тендера за адаптацију тог простора. Њихов план је да ту смјесте своју администрацију – рекао је он.
А што се тиче првог објекта Универзитета, у новим просторијама Електродистрибуције, наћи ће се, како су Ђогу обећали, адекватно мјесто да се постави табла којом ће се обиљежити мјесто оснивања Економског факултета и Универзитета у Источном Новом Сарајеву.
- Историја је историја, не треба је занемаривати, него адекватно чувати. То је простор, који је у једном периоду, уз друге, поднио велике жртве и треба га, ако имамо достојанства, бар обиљежити – закључио је Ђого причу о дому на Каловитим брдима.