Велики жупан Рашке Стефан Немања предао је на данашњи дан 1196. године власт другорођеном сину Стефану, познатом као Стефан Првовјенчани.

Немања се одлучио да власт повјери другорођеном сину, а не првенцу Вукану.

На одлуку је пресудно утицало то што је у Ромеји 1195. на пријесто дошао цар Алексије Трећи, чија је кћерка Евдокија била удата за Стефана, али и процјена да је Стефан способнији да управља државом.

Под првим српским краљем Стефаном, крунисаним 1217, због чега је назван Првовјенчани, Србија је уз државну добила и црквену самосталност. То је заслуга најмлађег Немањиног сина Растка, који се 1192. замонашио и узео име Сава.

Он је 1219. издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, дигавши је у ранг архиепископије.

Стефан је почео да влада као велики жупан, а према преовлађујућем мишљењу историчара крунисан је као краљ 1217. или 1219. године.

Тако су Срби послије краљевине у Зети, добили другу краљевину у својој историји.

Првовјенчани је и један од првих значајних писаца оригиналних житија владара-светитеља у српској књижевности, а његов стил постао је узор за друге писце.

Његово најзначајније дјело је "Житије Светог Симеона" у којем је описао живот и чуда свога оца.