Jавнa трибинa под називом „Допринос Српске Илиџе у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године“ одржана је у Источној Илиџи.

На трибини, која је организована у оквиру обиљежавања 30 година постојања Источне Илиџе, о ратном путу јединица говорили су представници војних и полицијских бригада Српске Илиџе, чији је допринос у одбрани Сарајевско-романијске регије немјерљив.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић изјавио је да су скупови, на којима ће се говорити о погинулим и рањеним борцима Војске Републике Српске, али и жртви који су поднијели сарајевски Срби, прилика да трајно остану записана свједочанства о трагичној историји српског народа.

- Организујући овакве скупове чувамо сјећање на оне који су дали животе, дијелове тијела и здравље за стварање Српског Сарајева и Републике Српске. Лична свједочанства постаће историја о којој ћемо говорити нашој дјеци и унуцима који ће остати да стварају Источну Илиџу и Републику Српску, и то је наша обавеза и морање – рекао је Божовић.

Божовић је истакао да је неопходно да се сјетимо војних и полицијских старјешина који су уз Војску Републике Српске дали допринос за стварање Републике Српске.

- Значај Српске Илиџе, сарајевских Срба и Илиџанаца за стварање Републике Српске је нешто што не смијемо заборавити. Треба да се сјећамо и голготе и страдање коју су сарајевски Срби преживјели у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992-1995. године – истакао је Божовић.

Фото: katera.news

Никола Мијатовић Мишо, некадашњи начелник Штаба, замјеник команданта Илиџанске бригаде и командант Јуришног одреда Сарајевско-романијског корпуса, истакао је да су Срби водили искључиво Одбрамено-отаџбински рат, те да је тек након 100 убијених Срба Војска Републике Српске почела да се брани.

- Напади и прогон Срба у Сарајеву почели су 27. јануара 1992. када су у убијена два Србина у Стелексу, потом је 1. марта услиједио напад на српске сватове, када је убијен Никола Гардовић, а свештеник Раденка Миковића рањен. Александар Новаковић је 25. фебруара на Ченгић вили рањен са осам метака у прса, само дан након што је дипломирао. Село Сјековац су 25. марта 1992. напале паравојне муслиманске и хрватске формације и убиле 58 цивила – истакао је Мијатовић.

Он је подсјетио да је 2. априла 1992. нападнут Малован на Купресу, те да су у нападу силоване и убијене српске жене и цивили.

- Илиџанци су показали надљудску стаменост, храброст, одлучност, вољу, мудрост у жељи да одбране своју територију јер су одбрани једино и тежили – рекао је Мијатовић.

Према његовим ријечима, захваљујући часној борби, херојском напору и храбрости,  припадника Илиџанске бригаде, ова бригаду је командант Ратко Младић одликовао признањем за најбољу бригаду у Сарајевско-романијском корусу и Војсци Републике Српске и једна од најбољих у историји српства.

- Треба да се сјетимо и команданата Обрада Попадића, Пере Деспотовића, Зорана Боровине, Владимира Радојчића и Милана Маљковића – рекао је Мијатовић.

Некадашњи командант Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Милорад Шеховац рекао је да је Илиџа, почевши од управе па до њених субјеката, дала све, у оквирима својих могућности, да успјешно одбрани српски народ и своју територију.