Република Српска ове године имаће рекордних 3.000 радних дозвола за запошљавање страних држављана, што је више него двоструко у односу на период од прије пет година, када је годишња квота износила око 1.400 дозвола.

Влада Српске недавно је дала сагласност на измјене Одлуке о утврђивању квота, којима је број радних дозвола за продужење већ издатих дозвола повећан са 500 на 800, док је квота за ново запошљавање страних радника повећана са 1.500 на 2.200. Тиме је укупан број дозвола повећан са 2.000 на 3.000. У поређењу са 2022. годином, када је квота износила 1.400 радних дозвола, ријеч је о повећању од чак 1.600 дозвола, односно за више од 114 одсто. Подаци показују да је за само неколико година тржиште рада у Српској прошло кроз велике промјене, а домаћа привреда постала знатно зависнија од увоза радне снаге.

Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ, страни радници у Српској највише се запошљавају у грађевинарству, прерађивачкој индустрији, угоститељству и хотелијерству, трговини, саобраћају и логистици те другим услужним дјелатностима. Најтраженија занимања су грађевински радници, зидари, тесари, армирачи, вариоци, возачи теретних возила, кувари и конобари.

Када је ријеч о земљама из којих долазе страни радници, предњаче Непал, Индија, Бангладеш и Турска, а посљедњих година расте и број радника из Србије, Кине и Филипина. Послодавци истичу да се најлакше одлучују за раднике из Непала и Индије, који су већ присутни у грађевинарству, производним погонима и угоститељству, те често долазе посредством специјализованих агенција за запошљавање.

Предсједник Уније послодаваца РС Зоран Шкребић рекао је за "Глас" да повећање квоте радних дозвола није изненађење, већ посљедица дугогодишњих демографских кретања која су захватила не само Српску и БиХ, већ читав регион, Европу и свијет.

- Ми смо још прије више од десет година указивала да ће се привреда суочити са недостатком радне снаге и да ће бити неопходно отварање тржишта за стране раднике. Ако бисмо игнорисали тај проблем, изгубили бисмо економску трку са земљама у окружењу које су много раније почеле да увозе радну снагу - рекао је Шкребић.

Он подсјећа да Хрватска ове године планира око 220.000 радних дозвола, Србија око 150.000, Румунија 300.000, док Словенија више ни не води евиденцију о броју издатих дозвола.

- Све европске земље суочавају се са недостатком радника, прије свега због неповољних демографских кретања. Код нас, према процјенама, сваке године око 15.000 људи одлази у пензију, док средњу школу заврши око 9.000 младих. Чак и када би се сви одмах запослили, мањак радне снаге би остао - нагласио је Шкребић.

Према његовим ријечима, већи број запослених странаца значио би и већу стабилност пензионог и здравственог система, јер сви радници уплаћују порезе и доприносе.

- Наш пензиони систем функционише на принципу међугенерацијске солидарности, што значи да доприноси садашњих радника служе за исплату садашњих пензија. Зато је важно да што већи број људи буде формално запослен и да се за њих уредно уплаћују порези и доприноси - казао је он.

Шкребић је истакао да увоз радне снаге мора бити праћен јасним правилима.

- Безбједносне провјере радника који долазе морају бити на највишем нивоу, али процедуре треба убрзати. Истовремено, потребно је преузети искуства западноевропских земаља, гдје страни радници пролазе обуку о језику, култури и правилима државе у којој живе и раде. Циљ је да се прилагоде средини у коју долазе, а не да преносе начин живота из земаља из којих су дошли - рекао је Шкребић.

Он наглашава да без довољног броја радника домаћа привреда неће моћи да остане конкурентна.

- Ако нема радне снаге, није могуће одвијање производње нити других привредних активности. То директно утиче на конкурентност привреде и може довести до пада у свим сегментима економије - упозорио је Шкребић.

ИЗАЗОВИ

Говорећи о искуствима послодаваца са радницима из Непала, Индије и других азијских земаља Зоран Шкребић каже да су у почетку највећи изазови били језик и културолошке разлике, али да се ситуација значајно поправља.

- Агенције које доводе раднике данас већ у матичним земљама организују обуке, провјеравају њихове квалификације и уче их основама језика. Због тога је из године у годину све мање проблема приликом њиховог укључивања у процес рада - казао је он.

Данијела Бајић