Свјетски дан животиња обиљежава се сваког 4. октобра од 1931. године.

Познат је и као Међународни дан заштите животиња те као Свјетски дан заштите животиња. Посвећен је правима животиња и очувању животињског биодиверзитета.

Први трагови заштите животиња датирају далеко у прошлост када су владари давали основна упутства народу да стоку треба хранити и појити, а не батинати.

У периоду од 17. до 19. вијека велики мислиоци покрећу теме заштите животиња, као и њихових права. Почиње да се спомиње и морална обавеза човјека да их штити.

Од 19. вијека па до данас о заштити говоре научници и обични људи.

Свјетски дан животиња проглашен је 1931. године на конвенцији еколога у Фиренци да би се истакла угроженост врста.

Хајнрих Цимерман, њемачки писац и издавач часописа "Човјек и пас" 24. марта 1925. године у Берлину је организовао први Свјетски дан животиња.

Године 1929. тај датум је пребачен на 4. октобар. Имао је тада сљедбенике једино у Чешкој, Швајцарској, Њемачкој и Аустрији.

Тек у Фиренци је одлучено једногласно да се 4. октобар прогласи званичним датумом Свјетског дана заштите животиња.

Од тада се традиционално, сваког 4. октобра, на дан Светог Фрање Асишког – заштитника животиња, обиљжава овај дан.

Четвртог октобра све организације за заштиту животиња, као и сви азили за животиње широм свијета, организују обиласке својих институција, едукативне радионице, прикупљају се донације, удомљавају се љубимци...

На Свјетски дан животиња се сви подсјећају да су животиње равноправни становници Земље, да имају једнако право на живот као и људи, да осјећају бол, патњу, страх и стрес.

Циљ Свјетског дана животиња је да се побољша однос према животињским врстама широм свијета, као и да се пружи подршка појединцима, групама и организацијама које се старају о животињама.