Чувени доктор Миодраг Лазић из Ниша, иако се и сам борио са неколико дијагноза, у јеку короне био је на првој линији фронта, бринуо о десетинама пацијената, и то свега 2 мјесеца пред пензију. Само ријечи у суперлативу од хиљаде излијечених људи, којима је Лаза спасио животе током дуге каријере, најбоље говоре о каквом човјеку је ријеч.
Најважније му је било да сачува човјеку живот, те је и у рату, као хирург добровољац, чинио чак и оно немогуће у болници “Жица” у Блажују, само како би спасио што више људи.
– Доктор Лаза ми је спасио живот усред рата. Мени – Хрвату, у српској болници у Сарајеву. Не постоје те ријечи којима могу да опишем све његове људске врлине! Такав се не рађа! И хвала вам што пишете о њему, желим да сви чују, да сви знају ко је био доктор Лаза – говорио је за “Курир” Нико Лозанчић, официр и ратни командант у Хрватском вијећу одбране (ХВО) и бивши предсједник Федерације БиХ.
Ко је био чувени др Миодраг Лазић?
Рођен је 1955. у Земуну, где је завршио основну школу. Његов отац Драгић Лазић, који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш, те је у овом граду завршио гимназију и студије медицине.
Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години.
Миодраг Лазић је највећи дио каријере провео у Клиничком центру у Нишу. Постао је начелник Торакалне хирургије са трауматологијом и начелник Одјељења ургентне хируршке јединице Клиничког центра у Нишу.
Др Лазић је био хирург са богатим искуством у различитим гранама хирургије, укључујући општу, дигестивну, васкуларну и лапароскопску хирургију.
Такође, је члан тима за трансплантацију јетре и панкреаса, те је обављао бројне сложене операције, и био је познат по својој стручности у области баријатријске хирургије, која се бави лијчењем гојазности. Осим тога, своје знање је преносио на друге, те је био једна од омиљених професора на Медицинском факултету Универзитета у Београду.
Његов утицај као ментора био је далекосежан, инспиришући многе младе љекаре да наставе његовим стопама и постигну изврсност у медицинској пракси.
Током своје каријере је остварио бројне успјехе и признања у области медицине.
Посљедње ријечи чувеног Лазе
Прије чеитири године, када нас је чувени хирург напустио, његове велика пријатељица Марија Димитријевић пренијела је посљедњу Лазину поруку јавности.
– Данас нас је напустио прим. др Миодраг Лазиц, хирург, велики човек, мој велики пријатељ, уцитељ, други отац. Замолио ме је да пренесем његове последње речи – написала је тада на свом профилу на Фејсбуку.
А Лаза је и у последњим моментима показао колико има срце.
– Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао да се склоним. Такав сам био на Крајишком ратишту годину дана, на Сарајевском ратишту 4 године, за време нато бомбардовања. Нећу да одем тихо, хоћу да одем онако какав сам био читав зивот, а то знају моји пријатељи, колеге, породица. Сви су ми говорили да се склоним али ја то себи никад не бих опростио – написао је угледни доктор и додао:
– Моји вољени Крајишници, пријатељи из Републике Српске за које сам жива легенда заувек искрено ће плакати сви јер су увек веровали да сам неуништив. Колико сам ових дана добио порука подрске. Волим вас заувек. Моји унуци и унука Мила остају без деде, ћерке и син да не тугују него само напред. Будите поносни на мене. Драге моје колеге, Марија, Боки, Брале, Кандо, Сунцица и Мацан, драге моје сесте које сте ми увек веровале, збогом. Вољеној Ани, ратном другу и жени порука: буди храбра и чврста због деце и унука а горе на оној страни, једнога дана бицемо поново заједно.
У Нишу мојим пријатељима посебан поздрав. Последња ми је жеља да ме испратите песмом “Марш на Дрину” – написао је хирург напаћеног српског народа, како је себе описао, његови најближи су му посљедњу жељу и испунили.
Његова дјела вјечно га чувају од заборава, а многи доктори управо хирурга Миодрага Лазића наводе као примјер који их инспирише да постану што бољи стучњаци и љекари.