Акција Хрватске војске и МУП-а Хрватске под називом “Бљесак” на подручје Западне Славоније, које је било под заштитом снага УН изведена је 1. и 2. маја 1995. године . Током операције убијани су српски цивили, нападнуте су избјегличке колоне, а након операције на подручју тадашњег УН сектора Запад остат ће .2000 до 3.000 Срба, што значи да је подручје напустило готово цјелокупно српско становништво.

Првог дана акције, око шест часова  у селу Медари, тада општина Нова Градишка, хрватски су војници, усмртили су за 30 минута 22 цивила од њих 24 колико их се тада затекло у селу. Злочин су преживјеле двије дјевојчице, и то само зато што их је препознао и заштитио један хрватски војник.

Од 22 убијене жртве овога злочина, троје је дјеце (брат и сестра Горан и Гордана Вуковић, у доби од једанаест и осам година те њихова сестрична, Драгана Вуковић, у доби од седам година) и 12 жена.

Убијено је седам члановапородице Вуковић, а најстарија жртва имала је 88. година.

Звјездана Вукајловић (тада Дићко), која је преживјела масакр,причала је да су се тог јутра пробудили јако рано, прије шест часова.

- Мама је отишла на посао у Окучане, гдје је за УНХЦР радила као патронажна сестра, а тата у двориште по дрва. Сека и ја смо га чекале у кухињи гдје је требао наложити ватру и направити нам доручак. Одједном смо зачуле комешање, приближиле се прозору и видјеле да нашој кући прилазе војници. Тати је један од њих рекао: "Жељко, предај се." Добио је метак у чело и пао на праг кухиње – тако је за портал Новости причала прије три године  32-годишња Звјездана Вукајловић, чији је отац Жељко Дићко убијен у Медарима.

- Очито је то направио нетко тко га је познавао. Јер како би му другачије знао име. Иако сам тада имала шест година, одмах ми је било јасно што се дешава. Инстинктивно сам секи ставила руку на уста да је не чују како вришти. Нису нас примијетили па су отишли даље. А онда су услиједили ужасни крици наших првих комшија. Била сам дијете, шта сам могла направити... - додаје Звјездана.

Двадесетосмогодишњи Жељко Дићко, чија се кућа налазила свега 20-ак метара од базе мировних снага УН-а, прва је од укупно 22 жртве. Међу убијенима хладним и ватреним оружјем је и Жељкова мајка Ружа Дићко (52). Од свих који су тога дана били у Медарима, преживјеле су једно Звјездана и њезина двије године млађа сестра Слађана које данас живе у Њемачкој. Уз помоћ још једног, спасио их је хрватски војник којем до данас не знају име.

- Након неколико сати ишли су од куће до куће како би, ваљда, провјерили је ли итко остао жив. Чуле смо да се нетко приближава, па смо се сакриле у ормар. "Молим вас, немојте нас убити, нисмо вам ми ништа криве", преклињала сам војника који нас је пронашао. "Не брините, дошао сам да вас спасим - одговорио је и потом ме узео у наручје, а други секу. Тако су нас носили до оближње куће у којој је био Црвени крст - говори Звјездана Вукајловић, која је о свему, још као малољетница, свједочила пред Жупанијским државним тужилаштвом у Осијеку.

Иако информације Министарства обране, објављене на његовим службеним страницама, показују које су тачно јединице ХВ-а биле на главним правцима напада на том подручју – а ријеч је о "81. гардијској бојни, Петој гардијској бригади, те дијеловима Прве, Друге и Треће гардијске бригаде" – починиоци злочина до данас нису процесуирани.

Новостима је из осјечког Жупанијског државног тужилаштва одговорено да се читав случај и даље налази у предистражној фази.

Једини поступци, који се везано уз овај злочин тренутно воде пред хрватским правосуђем, они које су покренуле породице жртава.

У том контексту најпознатији је случај сестара Радмиле и Мирјане Вуковић, којима су у Медарима убијени отац Милутин (50), мајка Цвијета (45) и млађа сестра, седмогодишња Драгана. Трагичну судбину своје обитељи Радмила и Мирјана избјегле су само зато што су тог дана биле код родбине у БиХ. Након дугогодишње правне борбе током које су безуспјешно покушале остварити право на надокнаду штете за смрт чланова најуже обитељи, сестре Вуковић су уз правну помоћ Српског народног вијећа, подигле уставну тужбу. У њој се Радмила и Мирјана, које данас живе у БиХ, позивају на неучинковиту истрагу злочина, због које им је, како се наводи у тужби, повријеђено право на живот.

Водитељ Одјела за културу Српског народног вијећа Анета Владимиров подсјетила је на данашњем обиљежавању годишњице злочина да су потомци породице Вуковић покушали да дођу до правде пред правосудним тијелима Републике Хрватске, али да је њихов захтјев 2009. одбијен као неоснован.

- Убиство њихових ближњих, сестара Вуковић, третирало се као ратна штета, а не као ратни злочин. Као да се радило о породичном албуму фотографија, а не о живим људима, о седморо чланова породице Вуковић. И не само да је био неоснован, него су сестре Вуковић изгубиле кућу која је овршена захваљујући томе јер нису могле поднијети судске трошкове за ту „неосновану тужбу“. Мислимо да је овај податак вјероватно најгласнији од свих које данас с вама можемо подијелити - рекла је Владимиров.

Додала је да сјећање на страдале цивиле “није само чување достојанства њихових живота и српског народа који је у Републици Хрватској био аутохтони народ, а којег овдје више данас готово да нема”.

- Ради се о томе да сјећањем на жртве заправо чувамо властито достојанство и на страшноме мјесту постојимо, какво год да је оно - поручила је, прочитавши имена свих који су тога дана убијени у селу Медари.

Никаква права није успјела остварити ни обитељ покојног Жељка Дићка. Кармела Дићко, Звјезданина мајка, која живи без икаквих примања, у неколико је наврата тражила помоћ локалних институција, позивајући се на права која имају цивилне жртве рата.

- Речено ми је да немам то право, уз поруку да се мој супруг борио против хрватске државе. Да се уистину борио, онда не би погинуо у својој кући - причала је прије пар година  Кармела Дићко.

- Остале су нам ружне успомене на тај несретни дан. Све нас подсјећа на ту несрећу - додаје Кармела Дићко.

Жртве

Љепосава Бурујевић, рођена 1925.

Миле Бурујевић, рођен око 1935.

Раде Чанак, рођен 1907.

Драга Чанак, рођена 1919.

Ружа Дићко, рођена 1943.

Жељко Дићко, рођеан 1967.

Драга Ђумић, рођена 1919.

Јован Грмуша, рођен 1933.

Јела Мркоњић, рођена око 1945.

Анка Ниниковић, рођена 1919.

Никола Поповић, рођен 1927.

Нада Поповић, рођена 1930.

Драган Романић, рођен око 1935.

Зорка Томић, рођен 1927.

Ката Влаисавлјевић, рођена 1930.

Анђелија Вуковић, рођена 1959.

Ранко Вуковић, рођен 1955.

Горан Вуковић, рођен 1984.

Гордана Вуковић, рођена 1987.

Милутин Вуковић, рођен 1945.

Цвијета Вуковић, рођена 1950.

Драгана Вуковић, рођенa 1988.

Годишњица

У Окучанима је обљежена 29. годишњица страдања српског становништва у операцији "Бљесак".

Молитвено сјећање у спомен на жртве одржано је у храму Светог великомученика Димитрија у Окучанима, након чега су се вјерници поклонили испред крста посвећеног свима који су на томе подручју страдали од 1991. до 1995. године.  

- Иако је прошло толико времена, правда у њиховом случају није задовољена. Породице нису добиле никакву врсту сатисфакције. Овим окупљањем показујемо да их нисмо препустили забораву, неспомињању и заобилажењу. Да се сјећамо, памтимо, да се боримо за истину о њиховом страдању. Да им се искаже поштовање, како у друштву, тако и према њиховим породицама - рекао је замјеник предсједника Српског народног већа (СНВ) Борис Милошевић.

Додао је да је важно да се свим жртвама искаже дужно поштовање.

Замјеник начелника Општине Окучани из реда српске мањине Синиша Мартиновић подсјетио је да је 1. и 2. маја 1995. током војно-полицијске акције Бљесак са ових подручја прогнано око 17.000 људи, док је од 1991. до 1995. прогнано око 75.000 из Западне Славоније.  

И Мартиновић је нагласио нужност изражавања пијетета свима, без обзира на националност.

- Томе свједочи и овај спомен-крст који смо посветили свим недужним жртвама страдалим од 1991. до 1995. године. Ово је један од примјера искорака у обележавању сјећања према нашим и свим другим жртвама које су настрадале на подручју Западне Славоније", рекао је.

Подсјетио је Мартиновић да нико с хрватске стране још није осуђен због злочина у Западној Славонији који су почињени у Бљеску.

- Надамо се да ће доћи до процесуирања починилаца, тако да жртве и њихови потомци добију сатисфакцију -  рекао је Мартиновић, пишу Новости.