За вријеме Другог свјетског рата, Трећи рајх је вјештом пропагандом и монополом над медијима на све начине желио да прикаже како сви Нијемци подржавају Хитлера и нацистичку идеологију. Ипак, то није било тако! Постојали су појединци који су покушавали да се одупру масовном лудилу. Ото и Елиза Хампел били су једни од њих.

Едмунд Берк, британски државник и политички теоретичар, једном је рекао како је све што је потребно да зло побиједи то да добри људи не учине ништа. Ипак, увијек је било појединаца који су се противили и давали све од себе да зло не побиједи.

Једни од тих “добрих људи” били су и Ото и Елиза Хампел.

Брачни пар који није желио да ћути

Ото и Елиза Хампел били су сасвим обичан брачни пар из раднике класе који су живјели у Берлину почетком Другог свјетског рата.

Ото је од 1914. до 1918. видио све ужасе Великог рата и вјероватно је вјеровао, када се 1935. оженио са лијепом Елизом, да је ту ноћну мору оставио иза себе. Млади супружници су се настанили у Берлину гдје је Ото радио у фабрици, а Елиза била домаћица.

А онда је нови њемачки канцелар Адолф Хитлер, почео да показује своје право лице. Донијети су аријевски закони, Јеврејима је почела да се одузима и уништава имовина, читаве групе “неподобних” преко ноћи су остајале без било каквих права…

Ото и Елиза су били ужаснути Хитлеровим схватањима и методама обрачуна са неистомишљеницима… и жељели су гласно да искажу своје мишљење!

Тихи отпор

Након што је Елизин брат погинуо у једној рацији националсоцијалиста, породица Хампел је сама почела да штампа и дијели летке којима су указивали на опасности нацистичке идеологије и позивали на отпор Трећем рајху.

Осим овога, од септембра 1940. па све до њиховог хапшења у јесен 1942. Ото и Елиза су написали преко 200 разгледница које су убацивали у поштанске сандучиће и остављали на праговима домова својих суграђана. У њима су молили Берлинце да размисле о томе шта раде, да се уздрже од донирања новца нацистима, одбију сарадњу са влашћу и заједно се организују како би збацили Хитлера.

Хапшење и страшан крај

Иако је већина материјала одмах стизала до Гестапоа, тајној полицији је требало двије године да открије породицу Хампел.

На крају, Ото и Елиза су у јесен 1942. ухапшени највјероватније због тога што их је неко пријавио. Изведени су пред нацистички “народни суд” на коме не само да нису порицали кривицу него су изјавили да су поносни на оно што су урадили. Ото је током процеса истакао да је срећан што може да протестује против Хитлера и његовог режима.

Обоје су осуђени на смрт за издају државе и послати у затвор. Казна је извршена гиљотином 8. априла 1943. године.

Захваљујући чињеници да су недуго по крају рата документи Гестапоа о породици Хампел стигли до писца Ханс Фалада, храброст Отоа и Елизе није заборављена! Фалад је већ 1947. објавио роман “Свако умире сам” (или “Сами у Берлину” како је наслов преведен у Великој Британији), а до данас је урађено и неколико филмских адаптација. У посљедњој, из 2016. играју Ема Тамсон и Брендон Глисон.