Француски бирачи су у великом броју изашли на други круг парламентарних избора који се одржавају данас, што би могло омогућити крајње десној странци Национални Фронт (РН) да постане најјача политичка странка, озбиљно угрожавајући ауторитет предсједника Еммануела Мацрона.
Одазив је до 17 сати износио 59.71%, што је пораст у односу на 38.11% у другом кругу избора 2022., наводи Министарство унутрашњих послова. Према анкетама Харрис Интерацтивеа и Ипсоса, ово је највиши ниво одазива у послијеподневним сатима од 1981., што указује на снажно јавно интересовање за изборе који су поларизирали политичке ставове. Предвиђа се да ће коначни одазив бити око 67%, што није виђено од 1997.
Најновије анкете предвиђају да ће РН освојити највише мјеста у Националној скупштини, али могуће је да неће освојити апсолутну већину. Парламент без већине могао би довести до дуготрајног периода нестабилности и политичких блокада у другој највећој економији еурозоне.
Ако би националисти и еуроскептици ис РН-а осигурали већину, то би довело до прве крајње десне владе у Француској од Другог свјетског рата и изазвало би шокове у Еуропској унији у тренутку када популистичке странке јачају подршку широм континента.
Гласање се завршава у 18 сати у мањим градовима и у 20 сати у већим градовима, а прве пројекције базиране на раним резултатима се очекују у 20 сати, преноси Реутерс.
Мацрон је расписао ванредне изборе након што је његова странка претрпјела пораз од РН-а на изборима за Еуропски парламент прошлог мјесеца, што је имало за циљ да изненади противнике на парламентарним изборима. Избори су супротставили центристичку владу опозиционим покретима с лијеве и крајње десне стране.
- Ова земља се суочава с три радикално супротстављена погледа на друштво - рекао је пензионер Оливиер Грисал који је са супругом ишао према бирачком мјесту у граду Цонфланс Саинте-Хонорине, западно од Париза.
Анкете предвиђају да ће РН под вођством Марине Ле Пен постати доминантна снага док бирачи кажњавају Мацрона због кризе узроковане трошковима живота и недостатка саосјећања државе према тешкоћа с којима се људи суочавају. Ипак, РН се очекује да неће досећи циљ од 289 мјеста у парламенту.
Маргину побједе крајње деснице смањиле су Мацронова центристичка алијанса Заједно и љевичарски Нови народни фронт (НПФ), који су повукли бројне кандидате из утрка у другом кругу у покушају да уједине гласове против РН-а.
Политичко насиље је порасло широм Француске током тротјечне кампање. Министар унутрашњих послова Гералд Дарманин изјавио је да су власти забиљежиле више од 50 физичких напада на кандидате и активисте.
Неке луксузне продавнице дуж булевара Цхампс Елyсеес, укључујући Лоуис Вуиттон, забарикадирале су излоге, а Дарманин је рекао да распоређује 30,000 полицајаца због бојазни од насилних протеста у случају побједе крајње деснице.
Без обзира на коначан резултат, чини се да је Мацронов политички програм мртав, три године прије краја његовог мандата.
Влада коју би водила радикална РН странка довела би у питање ко заиста представља Француску у Европи и на глобалној сцени, те куда иде ЕУ с обзиром на моћну улогу Француске у блоку. Европски закони готово сигурно би ограничили њихове планове за сузбијање имиграције.
Француска није навикла на стварање широких коалиција странака у случају непостојања већине у парламенту. Премијер Габриел Аттал, који вјероватно губи свој посао, међу бројним је политичарима који су одбацили такав сценариј, преноси Н1.
Друга могућност је прелазна влада која управља свакодневним пословима, али без мандата за реформе, закључује Реутерс.
