Професор на Филолошком факултету у Бањалуци Зорица Никитовић изјавила је Срни да српски народ нема никакав проблем са својим идентитетом јер има и путоказе и механизме захваљујући којим фукционише и на егзистенцијалном и на духовном плану.

Никитовићева која је учествовала на научном скупу "Српски писани споменици из средњовјековне Босне и Хума - проучавање Чајничког јеванђеља" који је јуче завршен оцијенила је да је то био сјајан друштвени, културни и научни догађај.

- Мултидисциплинарно из више научних дисциплина покушавали смо, свако из свог истраживачког поља, да баци свјетло на српске свештене споменике, сву културу која је баштињена у `књизи староставној` на основу које су наши преци вршили своја света богослужења у црквама или у свом личном молитвеном правилу - рекла је Никитовићева и напоменула да је скуп у Источном Сарајеву окупио учеснике из шест земаља и 22 институције.

Она је указала да су атеистички притисак и комунизам у 20. вијеку знатно успорили проучавање српске средњовјековне баштине на јединој могућој основи, као и да су Срби још од периода између два свјетска рата па до дешавања деведесетих година прошлог вијека увијек били "на ивици ножа".

- Стално морамо изнова да доказујемо и своје постојање, право на постојање и право на споменике. То је ваљда српска судбина са којом свака генерација мора да се носи - истакла је Никитовићева.

Она је поручила да од нас самих зависи да ли бисмо могли да живимо у туђој кожи и под туђим идентитетом.

Никитовићева је нагласила да српски народ нема никакав проблем са својим идентитетом, јер има тако дубоко укоријењену традицију и дубину светосавску коју је Свети Сава утемељио првим српским закоником - Законоправилом /или Крмчијом, односно Номоканоном или Законоправило/из 1219. године какав Европа у том периоду није имала.

- Свети Сава је дао законик бугарској цркви, па је из Бугарске пренесен у руску цркву и вијековима сва до штампања прве књиге у 18. вијека када се Законоправило, како га је њен творац именовао, почиње ширити штампаним путем. Дакле, у тој књизи су утемељени постулати нашег живота који се преносили са кољена на кољено - нагласила је Никитовићева.

Ако свака генерација учествује у том преношењу искуства, напоменула је Никитовићева, онда то није мит, није завјет или предање, то нису празне ријечи без смисла, него је то српско егзистенцијално ткиво у којем је недјеља дан за приношење молитве Богу како је то у заповијестима и речено.

Она је указала да нису само економија и привреда приоритетне у листи друштвене огранизације једне државе и друштвено-политичке структуре.

На питање колико су се православни Срби одродили од онога што стоји у књигама староставним, попут Чајничког јеванђења, Никитовићева је рекла да је то питање за свакога од нас.

- Свако од нас треба да се преиспита. Како пјесник каже: `Из нових фресака стара туга вије` или кад се Васко Попа пита: `Откуд моје очи на лицу твоме, анђеле брате?` када је угледао своје очи на икони милешевској - навела је Никитовићева.

Она је рекла да српски народ има проблем са разумијевањем прошлости, а да ли ће имати везу стваралачку и животну, то зависи од сваког појединца и избора филозофије живота.

Никитовићева је као илустрацију навела да ће многи одмах прихватити неку западњачку идеологију, а када им се каже да недељом оду у цркву, то сматра нечим конзервативним.

- Нисам баш сигурна да је то конзервативно јер имамо мјесто у коме постоји извор воде живе. Када Христос каже Самарићанки: `Када би тражила дао бих ти извор воде живе од које никада нећеш ожеднити`. Црква је мјесто гдје можемо да оставимо своја животна бремена и потешкоће. Велика Исидора Секулић је говорила када је улазила у цркву да је `била као овца којој су све четири ноге свезане, а излазила свијетла и радосна са мишљу како да испуни сљедећи дан и онај иза тога` - истакла је Никитовићева.

Она је оцијенила да је њено лично осјећање да су сада људи прилично дезоријентисани и да трагају за смислом на погрешним мјестима, што може да доведе до озбиљаних психичких обољења и до безизлаза.

Трећи научни скуп "Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума - проучавање Чајничког јеванђеља" са међународним учешћем, који су организовали Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске одржан је од петка, 6. октобра, до јуче.

У Научном одбору су били академици Бранко Летић, Анатолиј Аркадјевич Турилов, Јасмина Грковић Мејџор, професори Јанис Тарнанидис, Владислав Топаловић, Јелица Стојановић, Виктор Савић и Зорица Никитовић.