МОЈ ПРВИ ДАН ШКОЛЕ

 Гледам јуче ђаке прваке,

у школу их воде тате и маме,

лијепи к'о лутке, лијепо обучени,

изгледају к'о најљепше цикламе.

Онда премотам године у назад,

присјетим се тога као из сна...

Далеке осамдесет девете,

кад у школу кренух и ја...

Обукла ми мама бијеле штрамплице,

и плави шорц на пруге,

а на ногама чизмице гумене,

оне модерне са бојама дуге.

Горе ми обукли кошуљу с'пијаце,

на њој насликан воз и шине,

била је само два броја већа,

а крагна се протезала до вакцине!

Кољена и лактови у грдним ранама,

а мало сам био и згулио нос,

лијево око на пола затворено,

вишкуће ме под крушком ујео ос!

Фризура к'о у Митра Мирића,

коса рашчупана и густа..

А мати само у дланове пљуне,

те ме обрише око уста.

Торбу су ми дали од старије сестре,

роза на цвјетиће, к'о и сад је гледам,

а на њој је већ писало,

чини ми се трећи један.

И тако скоцкан у школу кренух,

уопште ме није било блам...

Док је мајка стално понављала,

упамти пут, јер сутра идеш сам.

Толико о првом дану...♡