Иако бх. грађани у региону плаћају најскупље лијекове, надлежни поручују да се ниже цијене не могу очекивати, јер би, како кажу, то додатно угрозило ионако озбиљан проблем несташице лијекова на тржишту.
Из Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ истичу да немају у плану да мијењају било шта када су цијене лијекове у питању.
- Наиме, свједоци смо све већих несташица лијекова у Босни и Херцеговини и свако снижавања цијена би могло да проузрокује још веће несташице с обзиром на наше мало тржиште, све веће несташице активне или помоћне компоненте, затим несигурног пласмана лијекова и многих других узрока који доводе до несташица - рекла је Наташа Грубиша, директорица Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ.
Напомиње да сами фондови, заводи, имају могућност да путем тендера, преговора, дефинисаних цијена на листама могу да утичу на цијене.
- А што се тиче дефинисања цијена медицинских средстава, ова агенција нема законски основ да утиче на цијене и нема могућност да својим актима то дефинише - рекла је Грубиша.
Колико су вртоглаве цијене лијекова и медицинских средстава у Босни и Херцеговини, најбоље знају чланице Удружења жена обољелих од рака дојке "Искра" из Бањалуке.
- Лијекови су најскупљи у регији, нажалост, и нису доступни. Већина људи није у могућности да их купи, ако нису на листи. Велике су листе чекања и људи су приморани да купују негдје друго, онај ко може – рекла је Верица Тадић, секретарка "Искре".
Додаје да су лијекови вишеструко скупљи него у неким земљама региона.
- Терапија једног пацијента зна да кошта и преко 8.000 евра мјесечно, тј. на сваких 21 дан. Ту треба још додати и лијекове за имунитет. Тако да су трошкови стварно велики што се тиче куповине да би се неко сам финансирао. Из тог разлога готово 99 посто грађана купује лијекове изван земље - рекла је Тадићева.
На превисоке цијене лијекова указује и Муриса Марић, извршна директорица у Удружењу грађана ДОН Приједор.
- Лијекови у нашој земљи су већ дужи период прескупи, док је у региону тотално другачија прича и није страно чути да многи од наших грађана одлазе у Србију да набављају лијекове - рекла је Марићева и додала да су марже на лијекове превисоке.
- Простора за појефтињење сигурно има, али мислим да је овдје нека друга поента њихове приче, а посебно када видимо колико је апотека по градовима отворено, што показује да је и те како уносна бранша - рекла је Марићева.
Појаснила је да се у апотекама сада продаје од жвака до папуча.
- Апотека је постала класична трговина, тако ни не чуди зашто не желе да цијене не буду ниже - рекла је Марићева.
Новинар "Независних новина" Урош Вукић, који је радио истраживање о овој теми, објашњава разлоге зашто су лијекови у Босни и Херцеговини најскупљи.
- Лијекови у Босни и Херцеговини најскупљи су из разлога што регулатива која се доноси на свим нивоима власти погодује искључиво фармацеутској индустрији, велетрговцима и малопродајним ланцима апотека - рекао је Вукић.
Ипак, он наводи да су Босни и Херцеговини по том питању поприлично везане руке јер се ради о малом тржишту које велике фармацеутске компаније могу уцјењивати како хоће, а слична ситуација је и у региону.
- И остале земље региона имају сличне проблеме. Једноставно, велике фармацеутске компаније манипулишу свим тржиштима региона и томе се тешко одупријети. Рјешење је можда у сарадњи региона по питању набавке лијекова, али због пуно интереса, корумпираности власти у тим земљама, то је илузорно очекивати - рекао је Вукић.
