Изузетно низак водостај Дунава открио је дијелове темеља античког Константиновог моста, омогућивши бугарским археолозима да документују остатке једног од најзначајнијих грађевинских подухвата Римског царства.

- За археологе су овакви тренуци изузетно драгоцјени, јер природа накратко открије објекат који је већи дио времена сакривен испод Дунава. То нам пружа ријетку прилику да га посматрамо, документујемо и проучавамо у његовом природном окружењу -  рекао је археолог из Регионалног историјског музеја у Плевену Павел Попов.

Тим овог музеја прошлог уторка је из ваздуха снимио и документовао видљиве остатке моста у близини села Гиген, на сјеверу Бугарске, преноси Срна.

Мост је изграђен по налогу римског цара Константина Великог, а свечано је отворен 328. године. Повезивао је антички град Улпију Ескус са Суцидавом, која се налазила на подручју данашње Румуније.

Био је дужи од два километра и сматра се једним од најдужих мостова античког доба. Ипак, у употреби није био ни четири деценије, а вјерује се да је већим дијелом уништен 367. године.

Рекордни топлотни таласи који су овог љета погодили Европу изазвали су снашну сушу у појединим дијеловима континента, што је довело до знатног пада водостаја великих европских ријека, међу којима су Дунав и Рајна.