Ниже рате тек 2025. године

11.03.2024. 08:26
0
ИЗВОР: glassrpske.com

Прогнозе од почетка ове године да ће у Републици Српској услиједити пад каматних стопа већ у априлу, посебно на кредите које клијенти имају у банкама са промјењивом каматом, а који су везани за еурибор, неће се обистинити, а како сада ствари стоје, ако не дође до већих свјетских ломова, позитивни ефекти о том питању могли би услиједити тек 2025. године.

Банке у Српској у више наврата претходне двије године подизале су каматну стопу на кредите које клијенти имају са промјењивом каматном стопом. Како је почетком године најављено да еурибор пада и прогнозе су биле да ће услиједити пад каматних стопа већ у априлу, али стручњаци за банкарство наводе да тај пад еурибора није довољан за корекције о питању мањих рата.

Процјене

Професорица на Економском факултету у Бањалуци Бранка Топић Павковић казала је “Гласу Српске” да се и даље може очекивати лабави пад еурибора.

- Европска централна банка (ЕЦБ), али и остали су на том смјеру ка снижавању еурибора, али би, према процјенама, прави ефекти њиховог дјеловања требало да се осјете и виде 2025. године - рекла је Топић Павковић.

С друге стране, наглашава да инфлација јесте нижа, али није ниска како је очекивано.

- Та нека циљна инфлација од два одсто није достигнута у већини земаља иако је то крајњи циљ. Тежећи ка том циљу иде се и ка лабављењу монетарне политике, али неки крајњи ефекат, према процјенама, очекује се тек 2025. године ако узмемо у обзир глобално окружење, могуће ратне тензије и све остало - рекла је Топић Павковић.

Дакле, наглашава, очекује се и даљи пад еурибора, али за сада изостаје стрми пад који би могао да утиче на пад каматних стопа на кредите.

- Тај пад еурибора биће постепен и у неким мањим помацима, али ће се дешавати. Међутим, свјетска трговина и размјена, као што су напади Хута на британске и остале бродове који превозе најзначајније намирнице, енергенте и све остало могу довести до потпуно других дешавања средином и крајем године, што опет може у неком случају, према најгорим процјенама, довести до повећања инфлације па да се донесу неке друге мјере. Међутим, то је све за сада у домену нагађања неких глобалних токова на које ми не можемо утицати  - закључила је Топић Павковић.

Кључне одлуке ФЕД-а

Сличног става је и њен колега и професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци Драган Глигорић који наводи да су јануар па и фебруар показали да се инфлација неће тако брзо смирити.

- Још је инфлација изнад оних таргета постављених од стране водећих банака, односно ЕЦБ-а и Система Федералних резерви (ФЕД), тако да без неких назнака да ће инфлација заиста пасти испод тих два одсто не можемо очекивати да ове банке снизе референтне каматне стопе - рекао је “Гласу Српске” Глигорић.

Према тренутним процјенама, наглашава, то би се могло десити у јуну, али све зависи од даљег кретања цијена у свијету.

- Цијена енергената поново има тенденцију раста, имамо такође проблема у транспорту робе из Азије у остатак свијета због проблема везаних за транспорт робе кроз Црвено море. Сви ти фактори утичу на то да се још не може очекивати значајније смањивање инфлације испод нивоа који су дефинисани као  таргети великих централних банака - поручио је Глигорић.

ФЕД, како наводи, предњачи са смањењем, али и повећањем каматних криза.

- ЕЦБ нешто касни у односу на њих, тако да се и сада очекује да би ФЕД могао да смањи каматне стопе у јуну, а онда, фактички и да ту политику слиједи и еврозона. Ако двије централне банке не прате једна другу, како у повећању, тако и у смањењу каматних стопа, то онда има и значајан утицај на међусобни курс валута, прије свега евра и долара, тако да очекујемо да ће у наредном периоду ипак доћи до пада камата, али не тако брзо као што се то очекивало  - нагласио је Глигорић.

То се, према прогнозама, може очекивати тек крајем другог или почетком трећег квартала.

- Све то опет зависи од инфлације, дакле, примарни циљ ЕЦБ-а и ФЕД-а је смањење инфлације испод два одсто. Све док се то не постигне, односно док они не стекну увјерење да ће инфлација пасти испод тог нивоа, не можемо очекивати да ће доћи до смањења каматних стопа - навео је Глигорић.

Примјер

Појединим грађанима који су подигли кредите с промјенљивом каматном стопом  мјесечна рата због раста еурибора у претходне двије године повећана је за скоро 100 марака.

Једна од оних које је погодило ово подизање камата јесте и М. Б. из Бањалуке. Каже како је 2019. године дигла стамбени кредит од 66.000 марака по промјенљивој каматној стопи, везаној за еурибор. Рата кредита у почетку износила је 342 марке.

- Међутим, у септембру 2022. године из банке су ме обавијестили да су због повећања каматних стопа од стране ЕЦБ-а, те усклађивања са еурибором принуђени да коригују каматне стопе навише па самим тим и износ који убудуће морам мјесечно плаћати као рату кредита. Након тога стигло је и ново обавјештење, тако да од марта прошле године рата износи 413 марака -  рекла је ова Бањалучанка за “Глас Српске”.

Наводи и да ју је вијест од почетка године да ће услиједити пад камата на ове кредите обрадовала, али да јој је већ сада јасно да од тога нема ништа, јер из банке нема обавјештења да ће услиједити корекција каматне стопе наниже.

Инвестиције

Драган Глигорић наглашава да је политика каматних стопа битна јер она утиче на повећање и смањење количине новца у оптицају, првенствено посредством кредитирања.

- Нижа каматна стопа би требало да значи већу тражњу за кредитима, а више кредита у привреди значи већу количину новца у оптицају и већу привредну активност. С обзиром на то да инвестиције показују одређени ефекат кашњења, а познато је у економији да, ако имамо у једној години инвестиције због нижих каматних стопа, ти позитивни ефекти се највише осјете у наредној години. Дакле, ако дође до смањења камата крајем другог или почетком трећег квартала, имаћемо раст кредитирања у остатку године, али ће се у 2025. години видјети тај позитиван ефекат нижих каматних стопа, прије свега на повећање инвестиција - рекао је Глигорић.

 

Аутор: Маријана Миљић Бјеловук

Коментари 0
Повезане вијести
Први уписни рок у средње школе од 17. јуна Први уписни рок у средње школе од 17. јуна
Турбуленције на тржишту дижу цијену кафе Турбуленције на тржишту дижу цијену кафе
У Српској рођено 18 беба У Српској рођено 18 беба
Најчитаније
  • Слана бајадера
    12h 49m
    0
  • Злочин у Варварину
    12h 24m
    1
  • Око 15 пацијената обољелих од мултипле склерозе Сарајевско-романијске регије на терапији
    5h 26m
    1
  • Учествујте у Катерином ФОТО-КОНКУРСУ и освојите вриједне награде!
    7h 23m
    2
  • Бојан Гуњак и Драгослав Пантић крећу на хуманитарни поход за Магдалену и Хелену
    5h 40m
    0