Поводом сјећања на жртве Јасеновца, Центар за културу и информисање Источна Илиџа, ученици Средње школе „28. јуни“ и професор туристичке групе предмета Миланка Михајловић уприличили су час културе сјећања “Јасновац, Аушвиц Балкана”.
Час је рађен према књизи професора Гидеона Грајфа, који је за ову прилику послао и видео-материјал који је презентован.
Професор и координатор Миланка Михајловић истакла је да је ученике суочила са историјом која се одиграла у Јасеновцу.
- Наша идеја је да ниједан ученик у Републици Српској не заврши средњу школу прије него посјети ово стратиште. Снимак овог јавног часа ћемо послати на релевантне адресе, с циљем испуњења наше идеје – рекла је она.
Она је истакла да је рад на часу културе сјећања био тежак и за њу и за ученике, те да су добили јако мало подршке и разумијевања.
- Научили смо о Јасеновцу, али и о томе зашто се нама понављају Јасеновци. Од свих, којима смо прошле године послали снимак, обратио нам се само аутор, и од њега смо добили јаку подршку – рекла је Михајловићева.
Према њеним ријечима, подршку су добили још једино од Центра за културу и информисање Источна Илиџа.
Фото: katera.news
Вршилац дужности директора Центра за културу и информисање Источна Илиџа Божидар Новаковић рекао је да се историја чува његовањем културе сјећања и подсјећањем на стравичне злочине који се десили у логору Јасеновац.
- Сјећамо се 700.000 невино страдалих људи у комплексу логора Јасеновац – рекао је Новаковић.
Теодора Иконић, ученица четвртог разреда туристичке школе у Средњој школе „28. јуни“ рекла је да је важно да млади људи обиљежавају важне датуме у историји српског народа.
- У школи смо учили о Јасеновцу, приче су нам причали родитељи, бабе и деде, али након читања књиге Гидеона Грајфа научили смо много више. Надахнути смо да наставимо са обиљежавањем 22. априла - Дана пробоја Јасеновца, датума који је важан за цијело човјечанство – истакла је она.
Фото: katera.news
Катарина Ратковић, учесник у часу културе сјећања рекла је да је посебно поносна на подршку професора Гидеона Грајфа јер је то, према њеним ријечима, доказ да се труд исплатио.
- Надамо се да ће приказ јавног часа постати традиционалан и да ће се наставити са његовањем културе сјећања – закључила је Ратковићева.