Предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је данас да је злогласни логор "Силос" у Тарчину отворен почетком 1992. године када рат у БиХ још није ни почео и да су ту убијани невини цивили, само зато што су били Срби.

Савез логораша Републике Српске обиљежио је данас у Тарчину 29 година од затварања злогласног логора "Силос" у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу.

Чланови Савеза заједно са преживјелим логорашима и члановима породица заточених Срба у овом злогласном логору положили су бијеле руже на капију силоса, у знак пијетета према невиним српским жртвама.

Носовић је рекао новинарима да је и данас, као и претходних година, на капији овог логора организовано поклоњење жртвама, прислуживање свијећа и полагања бијелих ружа за све оне који су ту били мучени и убијени на најсвирепији начин.

- Иако друга страна покушава скоро 30 година да докаже да није било злочина, да овдје није било мучења, ми смо свједоци који сваке године говоримо да су се овдје догодили најсвирепији злочини над Србима, јер је овдје било мучење дјеце, стараца, жена, чак трудница, које су силоване управо иза ових зидова у силосу - рекао је Носовић.

Он је подсјетио да је кроз ове казамате прошло стотине Срба, да су 24 заробљеника, односно логораша подлегла јер нису могли да поднесу тортуру.

- Ако знамо да је 11 жена овдје силовано, онда о чему ми можемо да говоримо? Ми морамо да се запитамо да ли је већи злочин оно што је било иза ових зидова или је већи злочин данас судова и међународних и домаћих који их негирају. Не само да негирају него покушавају и да аболирају слободе оне који су чинили злочине овде - навео је Носовић.

Он сматра да се врхунац злочина догодио у Хагу гдје је међународна заједница покушала да затре све крваве трагове у злочинима над Србима, а да истовремено српски народ прогласи кривим.

Носовић је навео да је само на сарајевској регији било 127 логора за Србе, али ниједан за Хрвате и Бошњаке.

- Ми то не можемо никада заборавити, никада нећемо опростити, али нећемо се светити јер то није у нашој историји, крви и генима - истакао је Носовић.

Он је захвалио полицији Кантона Сарајево на професионалном обезбјеђењу данашњег догађаја, али је замјерио комшијама Бошњацима који су кориштењем бушилица и других алата који стварају буку, радећи у својим двориштима, ометали церемонију достојанственог прислуживања свијећа и полагања ружа на капију силоса.

Носовић сматра да и та чињеница говори да БиХ није ни слободна, ни мултиетничка ни суверена.

О тортурама и паклу кроз који су прошли у логору "Силос" говорили су бивши логораши Винко Лале, предсједник Удружења логораша Бирач, затим потпредсједник Савеза логораша Републике Српске и његов сапутник Јанко Самоуковић, који су се просјетили и својих мука, али и страдања чланова њихових породица и комшија Срба.

Обојица су позвали српски народ на јединство и на досљедно поштовање светосавља.

Начелник Одјељења за меморијализацију и културу памћења у Републичком центру за истраживање ратних злочина Мирослав Југовић истакао је да и данашњи догађај у Тарчину шаље веома јасну поруку колико су српске жртве заборављене и колико правосудне институције у БиХ не воде рачуна о томе и колико их и данас понижавају.

- Сама чињеница да је само седам лица осуђено на укупну казну од 48 година довољно говори на који су начин српске жртве препознате у правосудним институцијама, како међународних тако и домаћих судова - нагласио је Југовић.

Парастосом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Осенику код Пазарића данас је почело обиљежавање 29 година од затварања концентрационог логора "Силос" у Тарчину код Сарајева, које је настављено прислуживањем свијећа и полагањем бијелих ружа на капију овог злогласног логора.

Логор "Силос" остаће упамћен као један од три највећа логора на територији садашње Федерације БиХ, али и један од 126 казамата за Србе на подручју ратног Сарајева.

Већина логораша који су дочекали слободу данас живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора који је затворен на Светог Саву - 27. јануара 1996. године, два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.

Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор "Силос", који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора "Аушвиц" из Другог свјетског рата.

У њему су углавном били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година, као и 11 жена од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.

Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац који је умро у "Силосу" на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.