Руски војни дописник издавачке куће „Комсомољска правда“ Александар Коц био је једини новинар који се налазио у Бучи гдје су биле распоређене Оружане снаге Русије и својим очима је видио, не само период контроле Буче од стране руске војске, већ и процес прераспоређивања трупа.

Коц је за "sputniknews.com" испричао о дешавањима у овом украјинском граду сљедеће:

- Прије свега, знам поуздано да су руски војници изашли из овог града у склопу прегруписавања прије 30. марта, односно, 30. марта ујутру у том граду није било ниједног нашег војника. При томе сам видио како се развијају односи између руских војника и локалног становништва. Били су прилично одмјерени: не бих рекао баш пријатељски, већ пословни. Понекад чак и топли: на примјер, људи су размјењивали бензин од наших војника за млијечне производе. Није било никаквих предуслова за масовна и вансудска погубљења.

Бучу је 31. марта посјетио градоначелник који је рекао да у тој области више нема руских трупа. Град је посјетио и украјински посланик Жан Белењук који се смијао и фотографисао са локалним војницима. Заправо, украјински војници још увијек нису били потпуно сигурни да су Оружане снаге Русије потпуно напустиле град. Чак и након њиховог одласка, украјинска страна је наставила са артиљеријском паљбом по бившим положајима руских трупа у граду. А то је такође могло довести до погибије људи.

Али најважније је да су прве акције чишћења почеле 2. априла: у град је ушла национална полиција Украјине, ушле су јединице територијалне одбране Кијева предвођене екстремистима. Постоји видео гдје један од њих пита да ли може да се пуца по људима без плавих трака. И командант је дао зелено свјетло. Објаснићу: украјински војници везују плаве траке на рукаве, а руски војници – бијеле траке. И мјештани су се тако кретали не само у Бучи, већ и у другим градовима који су били под контролом Оружаних снага Русије. На тај начин су се означавали за наше војнике: они нису непријатељи и лојални су.

Дакле, док су украјинске трупе након одласка руских снага пуцале из артиљеријског оруђа по руским положајима, људи једноставно нису излазили из подрума. Нису знали шта се дешава у граду. И послије три дана излазе са истим тим бијелим тракама – а на улицама се већ налази национална полиција и територијална одбрана. Они почињу да пуцају на цивиле, мислећи да је са бијелим тракама непријатељ. Уствари, они једноставно нису знали да ли неко има оружје или не. Само су пуцали.

Постоји снимак који је објавила украјинска страна, са људима стријељаним у подрумима: они су на кољенима, руке су им везане на леђима. Подижу једно тијело: јасно је да тијело није укочено. За 20 година рада на жариштима видио сам много лешева – и знам како леш изгледа трећег-четвртог дана. Он је крут и нефлексибилан. А овдје – пластичан и јасно је да се крв није згрушала. Односно, човјек је убијен неколико сати раније: а руска војска напустила је град прије неколико дана. Стријељани у подрумима носили су и бијеле траке.

Из овога можемо закључити да су са великим степеном вјероватноће украјински екстремисти једноставно хватали на улицама људе са бијелим тракама на рукавима и одвлачили их у подрум. Тамо су их мучили, надајући се да ће сазнати неке детаље о повлачењу руских трупа, након чега су их стријељали.

А када је, заправо, постављено питање како прикрити ове злочине, узет је потпуно једноставан начин да се сва кривица пребаци на Русију и направи као да су све то урадили руски војници. По истим обрасцима у Сирији су вршене провокације са употребом хемијског оружја, на примјер, у граду Дума код Дамаска. А када је град ослобођен, нашао сам свједоке који су ми рекли да је све то било изрежирано. И иза те и иза ове операције стоје исте оне британске обавјештајне службе које су обучавале и Бијеле шљемове и јединице украјинског Центра за информационо-психолошке операције. Они стоје иза цијеле ове обмане.

Рекао бих и да је све ово веома личи на 2014. годину када је цио украјински фронт у Донбасу пуцао по шавовима. И хитно им је требало нешто веома бучно што би могло да скрене пажњу устаника и Русије. И тада је оборен малезијски „Боинг“, а кривица је сваљена на Русију.

Сада се и неонацисти из пука „Азов“ у ​​Маријупољу налазе у веома тешком положају, такође им је хитно требало нешто веома бучно, што би могло да изазове притисак на Русију да смањи интензитет борби. И такозвани „масакр у Бучи“, према мишљењу његових режисера, могао би постати такав повод.

Украјинска провокација у Бучи

Раније су украјинске власти и медији објавили видео снимак који је наводно снимљен у граду Буча у Кијевској области, гдје на путу леже тијела погинулих.

Корисници интернета примјетили су да „лешеви“ наводно мрдају рукама и склањају се како не би пали под точкове војних возила. Такође се у ретровизору једног возила може се видјети како један од „погинулих“ устаје чим је аутомобил прошао поред њега.

Министарство одбране Русије демантовало је оптужбе кијевског режима о наводном убиству цивила у насељу Буча у Кијевској области, назвавши фотографије и видео-снимке из Буче још једним изрежираним догађајем кијевског режима за западне медије.